U Japanu se danas obeležava 69 godina od kada je na Hirošimu bačena atomska bomba.
Nekoliko desetina hiljada ljudi okupilo se jutros u japanskom gradu Hirošimi kako bi obeležili 69 godina prvog nuklearnog napada u istoriji čovečanstva.
Među okupljenima su bili neki preživeli, rođaci žrtava i japanski premijer Šinzo Abe, i odali poštu žrtvama minutom ćutanja tačno u 8.15 po lokalnom vremenu (23.15 GMT) kada su SAD 1945. godine bacile atomsku bombu na Hirošimu i time prinudile Japan na kapitulaciju čime je okonča Drugi svetski rat.
Tačno u to vreme, 6. avgusta 1945. godine američki bombarder "Enola Gej" bacio atomsku bombu "Litl boj" na Hirošimu, grad na zapadu Japana.
SAD se nisu izvinile za taj čin, kao ni za drugi atomski napad na Nagasaki 9. avgusta iste godine. Nijedan američki predsednik nikad nije posetio ta dva grada.
Hirošima je tada razorena, a okolnih 13 kvadratnih kilometara postalo je pustoš. Poginulo je ili od radijacije umrlo 140.000 ljudi u Hirošimi, a više od 70.000 u Nagasakiju na koji su SAD nuklearnu bombu bacile tri dana kasnije.
Gradonačelnik Hirošime, neumorni borac protiv nuklearnog oružja, Kazumi Macui pozvao je danas američkog predsednika Baraka Obamu i sve predsednike čije zemlje imaju nuklearno naoružanje, da posete Hirošimu i Nagasiki, i vide ostatke stradanja.
"Ako dođete, bićete uvereni da je nuklearno oružje apsolutno zlo i da ne treba da postoji", rekao je Macui.
Nedavno je preminuo Teodor Vankirk (94), poslednji član posade bombardera koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu.
Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945 godine što je omogućilo da se Drugi svetski rat zvanično završi dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.
Japan je početkom 20. veka vodio politiku ekspanzionizma i militarizacije, naročito u Prvom svetskom ratu. Ekspanzionističku politiku nastavio je okupacijom Mandžurije 1931, a pošto je to naišlo na međunarodnu osudu, Japanu je demonstrativno istupio iz
Lige naroda (preteča UN) dve godine kasnije.
Japan je 1936. godine potpisao pakt s nacističkom Nemačkom, a pristupanjem Trojnom paktu je 1940. postao jedna od sila Osovine.
Carski Japan je, posle Mandžurije, 1937. izvršio invaziju drugih delova Kine i time izazvao i Drugi kinesko-japanski rat.
Japan je 1940. napao francusku Indokinu, a 7. decembra 1941. bombardovao američku pomorsku bazu u Perl Harboru i proglasio rat čime su SAD ušle Drugi svetski rat.
Posle sovjetske invazije Mandžurije i nuklearnih napada SAD na Hirošimu i Nagasaki 1945, Japan je 15. avgusta te godine prihvatio bezuslovnu predaju.
Ekspanzionizam i rat su Japan i njegove posede koštali milione života ljudi, uz uništavanje velikog dela industrije i infrastrukture.
Saveznici na čelu sa SAD su milione Japanaca vratili u zemlju iz kolonija širom Azije, eliminišići japansko carstvo i vraćajući nezavisnost teritorijama koje je ranije osvojila carska vojska.
Saveznici su Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok sazvali 3. maja 1946. radi suđanja nekima od japanskih vođa za ratne zločine. Međutim, od krivičnog gonjenja su bili izuzeti pripadnici istraživačkih jedinica za bakteriološki rat i članovi carske porodice.