Šta sada? Britanski Vrhovni sud presudio je danas da Vlada proceduru za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije (EU) ne može da pokrene bez glasanja Parlamenta.
Odluka vezuje ruke britanskoj premijerki Terezi Mej koja ne može da pokrene proceduru za izlazak iz EU, o čemu su se Britanici direktno izjasnili na referendumu, dok ne dobije saglasnost parlamenta.
Kako navodi BBC, očekuje se da će poslanici o napuštanju EU glasati pre 31. marta, za kada je britanska Vlada najavila pokretanje procedure.
Ova odluka doneta je sa osam glasova za i tri protiv, rekao je predsednik Vrhovnog suda Dejvit Nojberger.
Vrhovni sud je istovremeno zaključio da za odluku o izlasku EU nije potrebna saglasnost "pokrajinskih" parlamenata u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.
Deo britanske javnosti kritikovao je Vladu zato što se nije konsultovala sa parlamentom o odluci o napuštanju Unije.
Ova odluka suda nadalje komplikuje posao oko izlaska Britanije iz EU, za koji je bilo najava da će biti okončan u roku od dve godine.
Žalimo, ali proimenićemo
Britanski državni pravobranilac Džeremi Rajt saopštio je danas da će vlada Britanije primeniti odluku britanskog Vrhovnog suda da premijerka Tereza Mej mora da dobije odobrenje parlamenta pre nego što pokrene formalnu proceduru izlaska zemlje iz EU. "Naravno, vlada je razočarana ishodom, ali će se povinovati odluci suda i učiniti sve što je potrebno kako bi je primenila", rekao je Rajt ispred Vrhovnog suda, prenosi Rojters.
Premijerka Tereza Mej navela je da može da bez saglasnosti parlamenta aktivira Član 50 Lisbonskog sporazuma, koji reguliše izlazak neke članice iz EU, jer tako svoji u ugovoru koji je svojevremeno odobrio parlament, a narod se o tome da li želi da izađe direktno odlučio na referendumu u junu 2016. godine, tesnom većinom od 51,9 odsto glasača.
Stvar nije samo proceduralna, već i do same srži politička jer sada se postavlja i pitanje da li politčki establišment, odnosno "narodni predstavnici", može da "preglasa" narod koji se o nečemu direktno izjasnio na referendumu.
Sada u pitanje dolazi ionako dugačak rok za "razvod", za koji je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson još krajem prošle godne tvrdio da možda neće biti potrebno tih dve godine (pesimisti kažu i pet) "kada u prvoj polovini sledeće godine (2017.) aktiviramo Član 50".
