Dve trećine rimskih imperatora je prve godine vladavine imalo velike šanse da završi ubijeno, pokazalo je novo istraživanje životnog ciklusa drevnih vladara.
Stručnjaci sa Tehnološkog instituta Džordžije primenjivali su statističke metode u merenju dužine životnog veka rimskih careva.
Tim je, piše Dejli mejl, došao do zaključka da je stopa smrtnosti imperatora - pod uslovom da prežive prvu godinu na toj poziciji - postepeno opadala narednih sedam godina.
Oni vladari koji bi uspeli da prežive tih sedam godina, onda su imali solidnu šansu da vladaju još pet, a potom su opet bili u problemu, rekao je vođa studije Džozef Saleh.
Istorijski podaci pokazuju da je od 69 vladara Rimskog carstva njih 43 umrlo nasilnom smrću - bilo da je reč o ubistvu, samoubistvu ili u borbi.
Istraživači su živote imperatora poredili sa inžinjeringom i "zamorom materijala" - rizik od nasilne smrti bi se stabilizovao do osme godine i opet povećao posle 12. slično kao što se komponente mašina kvare zbog zamora, korozije ili potrošnje.
Saleh je upozorio da je ovo otkriće ipak ograničenog opsega i može biti neprecizno i da su potrebne dalje studije kako bi se utvrdilo zašto su imperatori toliko često stradali.