Nijedan mitski pojam ne budi toliko misterije kao Atlantida, veoma napredna civilizacija koja je naglo nestala pre nekoliko hiljada godina. Tako se barem pretpostavlja...
Još nisu otkriveni konkretni dokazi o njenom postojanju, ali to ne sprečava arheologe i istoričare da se bave mitologijom koja oduvek intrigira radoznale umove.
Da li su stanovnici Atlantide zaista postojali i šta im se dogodilo?
Ovo je nekoliko teorija o sudbini ove izgubljene kulture koja je, prema legendi, u drevna vremena vladala svetom, a koje prenosi "Sputnjik".
Atlantida je bila kontinent koji je progutao Atlantski okean
Ideja da je reč o istorijsko potvrđenom mestu, a ne o priči koju je izmislio Platon, uticajni starogrčki filozof i pripovedač, javila se tek krajem 19. veka. U svojoj knjizi "Atlantida: pretpotopni svet" iz 1882., pisac Ignatius Donel tvrdio je da su drevni narodi nasledili dostignuća, poput jezika, obrade zemljišta i metala, od napredne civilizacije koja im je prethodila.
Donel je opisao potopljeni kontinent, koji se, prema Platonovim navodima, nalazio izvan Herkulovih stubovi kod Gibraltara, tesnaca koji razdvaja Sredozemno more od Atlantskog okeana. Savremena okeanografija i znanja o tektonskim pločama koje danas primenjujemo ipak ne idu u prilog ovoj teoriji.
Atlantidu je progutao Bermudski trougao
Nadahnuti Donelijevim delom, mnogi pisci su kasnije iznosili pretpostavke da se Atlantida nalazila negde drugde. Jedan od njih bio je i Čarls Berlic, unuk osnivača čuvene škole za učenje stranih jezika Berlic.
Da li je Bermudski trougao progutao i Atlantidu?
On je tokom 1970-ih tvrdio da je Atlantida pravi kontinent i da se nalazio nedaleko od Bahama, ali da ga je progutao Bermudski trougao. Reč je o ozloglašenom području Atlantskog okeana gde brodovi navodno nestaju pod nerazjašnjenim okolnostima, prenosi portal Kliks.
Poklonici ove teorije kao osnovni dokaz ističu prisustvo neobičnih podvodnih građevina, nalik ulicama i zidinama, koje se nalaze nedaleko od obale arhipelaga Bimini. Naučnici procenjuju da je reč o prirodnim strukturama nastalim od nasumično naslaganih stena.
Antarktik je nekada bio Atlantida
Autor Čarls Hapgud u svojoj knjizi ''Earth's Shifting Crust'' iz 1958., za koju je Albert Ajnštajn pisao predgovor, iznosi pretpostavku da je prije otprilike 12.000 godina došlo do pomicanja Zemljine kore, usled čega je Antarktik premešten južnije nego što je bio do tada.
Pomeranje Antarktika uništilo drevnu civilizaciju?
Hapgud smatra da je klima na tom ranijem Antarktiku bila umerenija, i da se tamo razvila napredna civilizacija. Kada je došlo do navodnog pomicanja kore, pa se kontinent premestio, temperatura je naglo zahladila i okovala veličanstvene gradove Atlantiđana ledom.
Baš kao i Donellijeva, i ova teorija prethodi saznanjima koja danas posedujemo o kretanju tektonskih ploča, a koja pobijaju ovakvu pretpostavku.
Mit o Atlantidi u stvari govori o Crnomorskom potopu
Možda je Atlantida izmišljeno mesto, ali nije nemoguće da predstavlja alegoriju stvarnog istorijskog događaja. Postoji hipoteza o nastanku Crnog mora, prema kojoj je ono nastalo približno 5600. godine pre nove ere, kada je Sredozemno more probilo Bosforski moreuz i napunilo dotadašnje slatkovodno jezero morskom vodom. Ova hipoteza nalaže da je jezero od kojeg je nastalo Crno more bilo upola manje.
Ako se ovakav potop zaista dogodio, može se pretpostaviti da je izazvao premeštanje stanovništva koje je naseljavalo rubove hipotetičkog jezera. Oni su, tako, bežeći od nadolazeće vode slikovito opisivali svoje doživljaje, a te priče su, zatim, nekoliko hiljada godina kasnije nadahnule Platona da piše o izgubljenoj civilizaciji, piše "History".
Atlantida svedoči o kretskoj (minojskoj) civilizaciji, koja je cvetala na grčkim ostrvima
Jedna od teorija novijeg datuma odnosi se na civilizaciju s grčkih ostrva Krit i Santorinija, koja je cvetala između 2500. i 1600. godine pre nove ere. Ime nosi po legendarnom kralju Minosu. Veruje se da je to bila prva evropska velika civilizacija. Minojci su podizali prekrasne palate, gradili su puteve i bili su prvi Evropljani koji su koristili pismo.
Na vrhuncu svoje moći, Minojska civilizacija je naprasno iščeznula iz toka istorije. Ovaj nedokučiv događaj raspirio je niz teorija o mogućoj vezi s izgubljenom civilizacijom Platonove Atlantide. Istoričari smatraju da se oko 1600. godine pre nove ere dogodio razoran zemljotres, koji je uzdrmao vulkansko ostrvo Teru, današnji Santorini, što je dovelo do erupcije zastrašujućih razmera. Deset miliona tona stena, pepela i gasa je izbačeno u atmosferu. Cunamiji koji su usledili bili su dovoljni da unište minojske gradove, što ih je učinilo ranjivim za napade drugih naroda s kopna.
Atlantida je plod Platonove mašte
Većina istoričara i naučnika se slaže da je Platonovo pripovedanje o izgubljenom kraljevstvu Atlantide čista fikcija. On je, verovatno, zamislio Atlantidu kao savršenu civilizaciju, čija je sumorna priča o nestanku služila kao upozorenje da bogovi kažnjavaju ljudsku oholost. Osim Platonovih dijaloga, ne postoje drugi zapisi o ovoj mitskoj kulturi. Štaviše, usprkos razvoju savremene okeanografije i naporima u mapiranju okeanskog dna, još nije pronađen nijedan dokaz o ovoj potopljenoj civilizaciji.