Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u zemljama Arktičkog kruga, Rusiji, Kanadi i na Aljasci, ozbiljno narušavaju zdravlje planete...
Sa druge strane, najmoćnije sile sveta na birokratski trom način odgovaraju na najvažniji izazov civilizacije u 21. veku - kako smanjiti emisiju štetnih gasova na Zemlji i rast temperature.
Stotine požara širom planete svake godine unište na desetine hiljada kvadratnih kilometara šuma, a samo u Amazonu ove godine izgorelo je oko 2.000 kvadratnih kilometara, što je za 40 odsto više nego što je to bio slučaj prošle godine.
Amazonske tropske šume zahvataju 5,5 miliona kvadratnih kilometara što je, otprilike, kao 50 teritorija Srbija.
Pomoćnik direktora RHMZ-a za sektor Nacionalni klimatski centar Goran Pejanović smatra da je trenutna situacija u Brazilu veoma ozbiljna i da drugog odgovora na pitanje kako da se spasu svetske šume nema, osim onog da veliki globalni igrači moraju da sednu za sto i najzad preduzmu odlučne akcije pošumljavanja.
"Povećava se temperatura vazduha za jedan stepen, okeana za pola stepena, a sada su požari u Amazonu i Arktičkom krugu, Sibiru, Kanadi, Aljasci, novi doprinosi porastu ugljen dioksida...",objašnjava Pejanović.
Podseća na požare u Arktičkom krugu gde je u atmosferu otišlo oko 150 miliona tona ugljen dioksida, što je duplo više od godišnjeg proseka u svetu.
U Amazonu je, navodi, to oko jedan procenat svega što čovek godišnje emituje u atmosferu.
BORBA za planetu: Kako će lideri G7 pomoći Amazoniji
Zato, kaže, svet mora da ima globalni odgovor, a jedan je svakako, pošumljavanje.
Međutim, dosadašnji globalni sporazumi o klimi, pa i onaj iz Pariza 2015. godine, daju malo rezultata, ukazuju stručnjaci, ali ipak navode pozitivne primere, poput značajnog porasta korišćenja obnoviljivih izvora energije (OIE) u zemljama poput Nemačke ili Kine.
Prašuma u Amazoniji, koja se naziva i "plućima sveta", jedan je od najvrednijih resursa koji svet ima za borbu protiv klimatskih promena zbog toga što apsorbuju enormne količine ugljen dioksida i proizvodi kiseonik.
Uz Kolumbiju i Brazil, amazonska prašuma se proteže kroz Peru, Boliviju, Venezuelu, Gvajanu, Francusku Gvajanu, Surinam i Ekvador.
Prema oceni stručnjaka, čini se da je ove godine vlast u Brazilu nedovoljno brzo reagovala na ključnim žarištima i sa zakašnjenjem poslala vojsku što je dodatno uslovilo da se požari, kojih je u toj zemlji ove godine prema agenciji za istraživanje svemira INPE registrovano čak 80.000, i dalje nekontrolisano šire.
Reagovali su lideri G7, okupljeni na samitu u Bijaricu, i izrazili spremnost da pomognu Brazilu u borbi protiv požara i obnovi prašume, a kao Grupa izdvojili su hitnih 20 miliona dolara za pomoć u gašenju.
DRAMATIČNO: Milioni će morati da se PRESELE zbog klime
Svetska vest da gore šume u Amazonu na trenutak je zasenjena činjenicom da američki predsednik nije prisustvovao današnjim razgovorima o klimatskim promenama i biodiverzitetu na samita lidera G7, ali njegov tim jeste, kako je to javnosti preneo francuski predsednik Emanuel Makron.
Kada se dogodi šumski požar, u atmosferu se emituje ugljen dioksid, što povećava nivo ugljenika, a naučnici iz celog sveta se plaše da će se uskoro doći do tačke kada ni Amazonija neće moći da prima i zadrži dovoljno ugljenika, koji će odlaziti direktno u atmosferu.
To bi strahuje se, moglo da dovede do klimatske katastrofe i poništi sve klimatske ciljeve koje su mnoge države postavile.
Na sajtu NASA može se videti detaljna mapa svih požara u proteklih godinu dana u svetu, a "crveni alarm gori" i nad Rusijom.
Viši istraživač Instituta za šume, Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka u Krasnojarsku, Aleksandar Briukhanov tvrdi da je sada nemoguće tačno reći koliko je uopšte šume izgorelo kako u Sibiru tako i u celom Arktičkom krugu.
Situacija u tim podnebljima, ove godine je, kaže, bez presedana, a obzirom da su ova područja veoma udaljena od naseljenih mesta, tvrdi, niko ih nikada neće veštački obnoviti.
Potrebno je 60-80 godina da na jugu Sibira izraste bor ili drveće ariša, a na severu najmanje 100 godina, ili čak 150 godina.
Samo u krugu Arktika sateliti su zabeležili više od 100 velikih šumskih požara.
Samo zbog požara na Aljasci, ove godine u atmosferu je ušlo 50 miliona tona ugljen-dioksida - više nego u svim požarima na Arktiku u poslednjih 10 godina.
Posledice sibirskih požara za planetu još nisu izračunate, kao ni za požare u Amazonskim tropskim šumama.
Međutim, ne samo što se požarima uništava biodiverzitet, smanjuje količina kiseonika na planeti, povećava se i godišnja temperatura vazduha što opet utiče na porast isparavanja mora.
Otapanje leda u polarnom krugu utiče na porast nivoa mora, što stavlja stotine miliona ljudi širom sveta koji žive duž obala pred rizik od velikih poplava.