Novi podaci koji potkrepljuju sumnju da su poslednje pretnje Srbiji prekrajanjem granica i stvaranjem "velike Albanije" pripremane u Ankari...Umešana, navodno, Erdoganova supruga
Turska pokazuje da želi da ponovo bude jak faktor na Balkanu, dok Hašim Tači želi da iskoristi loše odnose između Turske i EU, da dobije na brzini u ostvarivanju kosovske državnosti pretnjom da će se integrisati sa Albanijom, piše danas "Sputnjik".
Turska na području Srbije drži više od 1.000 operativaca, pripremljen i obučen nevladin sektor čiji je glavni pokrovitelj supruga Redžepa Taipa Erdogana — Emina, koja je napravila mrežu raznovrsne organizacije koje operišu na ovom terenu.
To tvrdi za Sputnjik stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, koji nema dilemu da Hašim Tači pričom o „Velikoj Albaniji“ obilato koristi Tursku, kao što i Turska koristi Kosovo da bi se osvetila Evropskoj uniji.
Preko raznoraznih nevladinih organizacija Erdoganova supruga Emina deluje na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Sandžaku, Albaniji…
Tako je sinhronizovana priča iz Albanije i Kosova o ujedinjenju, zatim paljba Tačija po EU i njegov osioni ton i grube reči i uvrede na račun (ne)sposobnosti Brisela, dobila epilog ko daje vetra u leđa Albancima. Sumnje koje je dolaze iz srpskih obaveštajnih krugova da iza svega stoje turske obaveštajne službe nisu daleko od stvarnosti, tvrde sagovornici "Sputnjika".
Da li Albanci koriste Tursku svađu sa EU za svoje potrebe, dok u isto vreme Turska koristi Kosovo kao najporoznije tlo u Evropi da joj se sveti? Interes bi mogao da bude obostran. I to preko leđa Srbije.
„Tači želi da iskoristi odnose Turske i EU, koji su vrlo loši, i da dobije na brzini u ostvarivanju kosovske državnosti pretnjom da će se integrisati sa Albanijom. Takve pretnje dolaze i iz Albanije. Međutim, smatram da se želje i Amerike i EU ne razlikuju znatno u odnosu na ovu stvar osim u načinu. Svi žele da se briselski sporazum završi punom nezavisnošću Kosova, jedino što EU hoće da se to vodi sistemski i ne žele da izazove dodatne tenzije ili rat na Balkanu“, kaže Galijašević.
On podseća da je Albanija bila uvek u vidokrugu Turske koja je naoružava već decenijama. On kaže da je upravo Turska ta koja je svojim konceptom uvukla EU u ovaj pristup kosovskom problemu i razumevanju veze Albanije i Kosova kao zida za smanjivanje uticaja Rusije na Balkanu.
Bivši načelnik Katedre za bezbednost Vojne akademije i pukovnik Milan Mijalkovski za Sputnjik podseća da Turska još od raspada bipolarnog sveta ne skriva namere da obnovi svoje carstvo „od Jadrana do Kineskog zida“. U sklopu te iluzije, kaže profesor Mijalkovski, Turska je još devedesetih podržavala albanski terorizam na Kosovu i Metohiji, kao i Bošnjaka u Raškoj oblasti i u BiH. U tom svetlu, navodi on, nema dileme da koordinacija Ankare i Prištine postoji.
„Dakle, te veze, obaveštajne i propagandne, uspostavljene su još tada i u stalnom su učvršćivanju. Turska obaveštajna služba MIT imala je još u doba socijalističke Jugoslavije dobre pozicije među Albancima. Nakon agresije NATO-a na SRJ, Turska je snažno podržavala otcepljenje Kosova, a 2008, kada su proglasili nezavisnost, Turska je među prvima priznala tu lažnu državu“, podseća ovaj sagovornik.
On dodaje da su Albanija i Turska od 1990. godine vrlo bliske, posebno u okviru NATO-a. I te veze se, kaže on, stalno jačaju, tako da ga ovako nešto ne iznenađuje.
„Situacija je verovatno, prema turskoj proceni, sada veoma povoljna da počne realizacija, ne stvaranja ’Velike Albanije‘, već stvaranja kalifata na Balkanu, ono što je ISIS na Bliskom istoku kao deo buduće ume muslimana (zajednica, nacija) u svetu“, veruje on, napominjući da je ovo samo početak zaoštravanja situacije.
On takođe smatra da EU nije na Balkanu učinila ništa sem što je davala lažna obecćanja, te stoga pita šta Tursku sprečava da se ovako ponaša.
„Turska ovim očigledno pokazuje da želi da ponovo bude faktor na ovim prostorima, i to veoma jak. Tako da je, po meni, ova sadašnja linija Tirana—Priština—Preševo ovako koorindisana jer tako nešto može da uskladi samo turska obaveštajna služba“, objašnjava on.
Turska, upozorava Mijalkovski, ipak to ne radi na svoju ruku vecć u dogovoru sa svojim zapadnim saveznicima, koji pripadaju Klintonovoj administraciji, a ona je, kako tvrdi, i dalje saveznik i samog Tačija. On veruje da je ta administracija još na Balkanu prisutna, i da Tači samo radi ono što je radio i do sada. Tači je, kaže on, uz pomocć novih-starih prijatelja sada samo nastavio tamo gde je stao.