Polovina anketiranih građana Srbije smatra da su celovitost teritorije osnovni nacionalni interes u procesu evroatlantskih integracija.
Polovina anketiranih građana Srbije smatra da su celovitost teritorije, suverenitet i integritet "po svaku cenu" osnovni nacionalni interes u procesu evroatlantskih integracija, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Atlantskog saveta u Srbiji izvršila agencija Medijum galup.
Takav stav navelo je 50 odsto ispitanika, dok je njih 36,4 odsto navelo da je osnovni interes Srbije u procesu evroatlantskih integracija da se uključi u taj proces uz prihvatanje uslova, a 13,6 odsto je neodlučno između te dve pozicije.
Na pitanje "šta se podrazumeva pod evroatlantskim integracijama",
53,3 odsto ispitanika navelo je Evropsku uniju, 34 odsto NATO i Partnerstvo za mir, a slede Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Savet Evrope.
Istraživanje, koje je predstavljeno u Medija centru, vršeno je između 7. februara i 12. februara na uzorku od 1.020 punoletnih građana sa cele teritorije Srbije, u okviru projekta "Javnost u Srbiji o sektoru bezbednosti", čiji je glavni donator Misija OEBS-a u Srbiji.
Oko 59 odsto ispitanika podržava ulazak Srbije u evroatlantske institucije, 24,4 odsto se protivi, a 17,1 odsto odgovorilo je kako ne zna, dok je 51,5 odsto anketiranih reklo da Srbiju kroz 10 godina vidi u evroatlantskim integracijama, 16,6 odsto izvan tih integracija, a
31,9 odsto ispitanih je navelo da ne zna.
Protiv učešća Vojske Srbije u mirvnim misijama u inostranstvu izjasnilo se 59 odsto ispitanika, dok je takve misije podržalo 25 odsto ispitanih, a nije se izjasnilo njih 16 odsto.
Za obaveznu vojnu obuku izjasnilo se 58 odsto anketiranih, a protiv je
31 odsto, pretežno mlađih ispitanika sa višim obrazovanjem i višim primanjima, a u Beogradu obavezno služenje vojnog roka podržava manje građana nego u ostalim regionima Srbije.
Jelena Jeličić iz Atlantskog saveza Srbije rekla je da sektor bezbednsti u Srbiji nije dovoljno transparentan, a da se bezbednost tiče svih i svi imaju pravo da budu informisani, a član upravnog odbora saveta Miloš Ladičorbić rekao je da nema razloga da građani ne budu upoznati sa aktivnostima službi sektora bezbednosti.
Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika smatra da sektorom bezbednosti upravlja predsednik Srbije, a trećina je navela predsednika Vlade Srbije, dok je druga trećina kao odgovor navela "mnogo njih".
Većina anketiranih, njih 63 odsto, izjasnilo se za jedinstveno upravljanje bezbednosnim službama, a na pitanje da li postoji jedinstveno upravljenje tim službama 33 odsto je odgovorilo da ne postoji, 18 odsto da postoji, a 49 odsto da ne zna.
Na pitanje da li postoji demokratska civilna kontrola sektora bezbednosti 28 odsto anketiranih je odgovorilo da ne postoji, 15 odsto da postoji, 57 odsto da ne zna, a 55 odsto je navelo da je takva kontrola potrebna, pet odsto da nije, a 40 odsto da ne zna.
Najviše ispitanika, 43,7 odsto, izjasnilo se da reforma sektora bezbednosti utiče "na sve skupa", 26,7 odsto navelo je veću bezbednost građana, 21,5 odsto unutrašnje političke promene, 18,8 odsto je navelo i ekonomsku stabilnost zemlje.
Većina građana, njih 61 odsto, smatra da je je reforma Vojske Srbije izvršena delimično, a 13 odsto da je reforma izvršena potpuno, dok
53 odsto smatra da vojska nije profesionalna, a 24,4 odsto smatra je vojska delimično profesionalna i 13,7 odsto da je profesionalna.
Na pitanje ko komanduje oružanim snagama, 65,6 odsto ispitanika odgovorilo je da je to predsednik Srbije, a 19,3 odsto smatra da oružanim snagama komanduju ministri, dok 16,6 odsto istpianika smatra da oružanim snagama komanduje predsednik vlade.
Većina ispitanika, 51,8 odsto, smatra da pripadnici vojske nemaju pravo da se politički angažuju, njih 22,1 odsto smatra da imaju pravo na politički angažman, a 26,1 odsto nije znalo odgovor na to pitanje.
(Beta/www.mtsmondo.com)