Već godinama Mara i Milun Aprcović potpuno sami žive na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje pripada opštini Plužina.
Sa planine se spuštaju se u selo tek tokom najsurovijeg dijela zime, kada se ovce jagnje, jer kažu da je tamo za nijansu toplije. Samostalni život u bespućima ni malo im ne smeta, kaže Mara, koja se udala prije sedam godina, a sada ima tek 23. Ovoj mladoj ženi seoski poslovi ne padaju teško. Gorštak Milun je hvali i kaže da ne odbija da radi ni po kući, ni oko stoke.
"Ja više muzem, a svekrva radi oko mrsa. Udala sam se preko oko sedam i po godina, a sada imam 22. Život vas nauči da morate da odrastete. Svekrva mi je bila podrška, a i dan danas je" – ispričala je Mara prošle godine o životu na "vrhu svijeta".
"Vazda smo na oprezu": Žive u najusamljenijem dijelu zemlje, a u selo idu samo kad se mora
Kako je tada rekla, na Katun Ravnom im je ljepše nego u selu, iako su potpuno sami.
"Uveče nam najviše dolaze u goste, a ovce moramo čuvati i preko noći i preko dana. Vazda smo na oprezu. Nije strašno, do sada nije bilo nikakvih opasnosti" – govorila je Mara, kojoj pada teško da radi samo kada se umori.
Odmor od teških poslova ovaj neobični mladi par nalazi u zajedničkom slušanju radija. Televizor nemaju kad da gledaju, a sve i ako bi htjeli, nemaju gdje da ga prikuljuče. U grad se spuštaju samo posebnim danima. Kada je svetac i kada imaju manje posla, ponešto kupe, malo se druže i popiju kafu. Iako njihovi vršnjaci danas ne mogu da žive bez društvenih mreža, Milun i Mara samo ponekad prelistaju Fejsbuk, kako bi se zabavili. Oboje vole selo, iako naglašavaju da takav život ima više mana nego prednosti.
"Ne ustaje se rano, negde oko pola sedam, ispečem kafu meni i mužu, pa oko stoke" - priča Mara, koja je muzla i po 130 ovaca do jeseni. Ona kaže da više voli katun od sela, a planine i stoku više čak i od mora i primorja.
Surova klima, nigdje žive duše, ali od teškog rada ne bježe.
(Mondo/Espreso/M. Š.)
