Sećanje na Miru Alečković - hodočasnicu lepe reči

O njenom životu i delu, u Udruženju književnika Srbije, govorili su pisci Gojko Đogo, Raša Popov, Dragoslav Zlatanović profesor Slobodan Ž. Marković... Pero Zubac, koji nije mogao da prisustvuje skupu, poslao je pesmu koju je posvetio Alečkovićevoj.

U njenu čast, glumica Jelena Žigon govorila je stihove, a izvornu srpsku pesmu izvela je Svetlana Stević.

"Velika srpska poetesa, antifašista, ambasador kulture, sportistkinja, majka, legenda srpske kulture", rekao je o njoj pesnik sa Kosova i Metohije Zlatanović, napomenuvši da nije propustila ni jedan septembar i manifestaciju "Lazar Vučković", najveću u kulturi južne srpske pokrajine. Ni u najtežem trenutku nije pitala da li je dole opasno i može li se putovati, već samo kada i odakle se polazi, rekao je on.

"Želja joj je bila da jedan broj dečjeg časopisa 'Zmaj', koji je opstajao zahvaljujući njenom entuzijazmu, sačini samo od priča, pesama i crteža dece sa Kosmeta. Nije uspela da je ostvari", dodao je on.

Marković je nazvao sprsku književnicu hodočasnikom lepe reči. U njoj su, rekao je, bila sažeta sva osećanja, ali i snažna energija. U trenutku saznanja za smrt najstarije unuke, neposredno pre nego što je trebalo da otvori izložbu posvećenju 100-godišnjici rođenja njene velike prijateljice i učiteljice Desanke Makimović, smogla je snage i izdržala otvaranje. Rekla je - "Šta bi rekla Desanka da nisam došla".

Usred bombardovanja 1999. godine stigla je pod bombama u Brankovinu da uruči Desankinu nagradu, ali i preko Zrenjanina u Novi Sad na Zmajeve dečje igre uprkos porušenim mostiovima i bombama koje su te noći bacane. Poručila je da ne postoji toliko bombi, koliko mi imamo lepih pesama.

Đogo je dodao da je nisu dirale moderne poetike i da je verovala u katarzičnu moć poezije koja može da popravi svet. Podsetio je da je podržala njegov izbor kada je 1983. godine zbog poezije koja se kosila sa vladajućom ideologijom otišao u zatvor. "Svim srcem je služila lepom i dobrom", kazao je on.

Uvek je bila na strani progonjenih, a ne progonitelja, konstatovao je Popov podsećajući na njenu priču u slučaju takođe progonjenog našeg velikog pisca Branka Ćopića. Dodao je da je bila veliki inovator u dečjoj poeziji i prva u pesmama progovorila o tabu temi braneći pesmama decu od nasilja starijih. Tek kasnije su o tome propevali i drugi, primetio je Popov.

(Tanjug/www.mtsmondo.com)