Priče iz izolacije: Šta me to Corona naučila?

30 i neki dan izolacije. 30 i neki dan mene same sa mnom. 30 i neki dan izlaska samo eto tu ispred kuće. Zašto? Zato što nemam taj luksuz da se smijem virusu u oči ni ovom ni bilo kojem. Zato jer sam ja ona rizična grupa u koju ne spadate vi.

Šta me to Corona naučila u samo 30 i neki dan iziolacije, pitate se, pa nije me naučila da heklam niti da umijesim hljeb. Sigurno nije onaj zaostali ispit iz prve godine. Niti sam otkrila način da se simpatija zaljubi u mene. Nije to, ali nastavite čitati, nešto mnogo bitnije jeste.

Naučila me:

• Da ostanem sama sa sobom, onako ogoljeno, ja i ja same da pijemo kafu svaki dan, znate najteže je piti kafu sam sa sobom;

• Da se slušam, znate jako je bitno da naučite da se slušate, da upoznate sebe, da vam vi kažete sebi šta želite;

• Da pravilno dišem, jer sam se nakon dugo prvi put čula kako dišem;

• Da šutim, da ne trčim, da ne laprdam nego stanem i saslušam, šuteći, sebe unutra;

• Da je dan stvarno dug, da ima u njemu prostora za sve i da sam ne znam kuda trčala i nastavila trčati čak i kad me je život povukao za kapuljaču i reko “E, stani, nećeš moći dalje tako”;

• Da slušam tijelo, čujem šta mu smeta, šta ga boli, šta sam mu radila sve ove godine ne pazeći ga, jer sam mlada, jer mogu tako;

• Da volim mamu najviše na svijetu i da ne mogu dočekati 16h da dođe sa posla i da mi više nije bitno šta mi je donijela nego samo da je došla;

• Da volim tatu najviše na svijetu i da sam na ivici suza svaki put kad čujem da je zabranjen ulaz putnicima iz Njemačke i da je on tamo sam dok smo mi svi tu zajedno;

• Da je dobro isplakati se, isprazniti i da ću možda prestati plakati svake prestupne godine, da ću sebi mjesečno bar dva puta zakazati rutinsko plakanje, da se duša odmori;

• Da su ljudi tako sebični i ubijeđeni da im ništa ne može biti;

• Da su pohlepni;

• Da živim u tako maloj i tako hrabroj zemlji koja je preživjela i gore i sve, koja se razdvajala hiljadu puta, a milion puta se sastavljala, jedina koja tako lako izbriše granice i dokaže svima da ih zapravo nikad i nije bilo;

• Da ima dobrih ljudi;

• Da simpatija može da ti nedostaje i da ti sreću čine tako male stvari kao što su kad ti pregleda story, eh’ kad bi sve simpatije ostale zauvijek one nevine zaluđenosti bez problema i komplikacija;

• Da treba da volim sebe i da sam sebi sve i da će doći dani kao što su ovi da ću biti sama sa sobom, a od sebe ne mogu pobjeći pa onda kada naučim da živim sa sobom, naučiću i sa drugima. Za samo 30 dana ono što nisam za ove svoje dvadeset i dvije. Da vam kažem, ostanite kući, upoznajte sebe ili ako baš morate izađite i prijavite se za volontiranje, pomozite starijima, neka ostanu kući.

Nemojte da govorite od toga umire samo rizična grupa, a ti hvala Bogu nisi među njima, ali zapamti da jesam ja, ali ja ti možda ništa ne značim, ali možda je neko kao ja u tvojoj okolini i znači ti, tu je i tvoja baka, nana, dedo, deda, roditelji.

Razmisli, nemoj da se igraš sad kad vrijeme za igru nije.

Ne dešava se baš svaki dan da spašavaš svijet u pidžami. Ti si naš heroj. Obuci najljepšu pidžamu i sjedi na kauč i gledaj omiljenu seriju, omiljeni film.

Važno je. Ti nas spašavaš.