Najviše razvoda zbog prevare

U Srbiji je protekle godine bilo 8.622 razvedenih brakova na ukupno 41.083 sklopljenih, što znači da je petina bračnih zajednica "doživela brodolom". Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj razvoda je povećan za dva puta u odnosu na broj pre pedeset godina, a trajanje brakova je sve kraće. Poređenjem podataka iz prošle godine sa onima iz 2005. i 2006, evidentno je da broj rastava konstantno raste, piše "Blic".

Rekorderi po broju razvoda su prošle godine bili stanovnici Borskog okruga, gde se na 1.000 sklopljenih brakova razvodilo više od polovine građana, dok najmanje rastava ima među stanovnicima Blaca, Prokuplja i Kuršumlije.

Prosečna starost muškaraca pri razvodu braka je oko 42 godine, a žena 38. To je nešto više starosno doba u odnosu na 1991, kada je prosečna starost muškaraca bila 40, a žena oko 35 godina.

Po zakonu, bračni drug može da traži razvod ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno narušeni, kao i u slučaju sporazuma, kad se ne utvrđuje ko je kriv.

Razlozi za razvod su različiti. Prednjače oni gde su supružnici pronašli drugog partnera, ali postoje i oni drugi, neobičniji primeri motiva da se istupi iz braka.

Zagorka V. je svoj razvod veoma teško podnela i kaže da je to bio izuzetno stresan period u njenom životu.

"Rastava je usledila, između ostalog, zbog toga što je moj tadašnji muž saznao da naše dete ima dijabetes, a kada je to saznao, prvo je otišao kod lekara da proveri ima li i on sam šećer jer je čuo da je ta bolest nasledna. Što se same procedure tiče, ona je takva da se prvo ide kod socijalnog radnika na savetovanje. Mi smo, međutim, odlučili da se sporazumno razvedemo, ali smo na rešenje čekali dve godine. To može da ide i brže ukoliko ste uporni da što pre dobijete odluku o razvodu", kaže za "Blic" Zagorka V.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, razvode se bračni parovi svih generacija, ali zanimljiv je podatak da su prošle godine rastavljena 74 braka, gde je starost bar jednog od supružnika bila od 16 do 19 godina. Ipak je najviše razvedenih građana bilo između 30 i 50 godina starosti.

Svetlana Aćimović, socijalni radnik i terapeut u Savetovališta za brak i porodicu Centra za socijalni rad, kaže da ne može tačno da se utvrdi šta je uticalo na povećanje broja razvoda.

"To što poslednjih godina ima više razvoda ne znači i da ima više problema. Naprotiv. Pre su se ljudi teže odlučivali na razvod jer su bili u lošijoj materijalnoj situaciji, a sada, kada se ta situacija malo popravila, češće se razvode. Zatim, u poslednje vreme ima dosta nasilja u porodici, a žene danas imaju veću podršku institucija u tom smislu, pa se i zato lakše odlučuju za izlazak iz braka."

Inače, najčešće "pucaju" bračne zajednice koje su trajale od pet do deset godina, ali je u 2007. bilo i 375, odnosno četiri procenata onih koji su trajali manje od jedne godine, i 11 procenata onih koji su razvedeni posle više od 25 godina zajedničkog života.

"Mi nemamo potpuni uvid u to ko se najčešće razvodi u Srbiji u pogledu profila, godina i obrazovanja. Kod nas dolaže oni koje je uputio Centar za socijalni rad, ali ono što mogu da kažem je da oni koji su doneli definitivnu odluku o razvodu ne dolaze. Na savetovanje najviše dolaze ljudi između 30 i 40 godina ili oni koji su tek na početku braka. Ti ljudi obično nisu pripremljeni za bračni život, pa vrlo brzo dolazi do problema", kaže Aćimovićeva.

Ona je dodala da u Centru ne daju konkretne savete svojim klijentima već pokušavaju da kroz terapijski rad dođu do rešenja problema. Uz napomenu da supružnici često dolaze jako kasno na savetovanje, ona napominje da u savetovalište treba doći kada se ukažu prvi problemi.

"Ako parovi dođu na vreme, uspešnost izglađivanja odnosa je velika. Sve, međutim, zavisi od motivacije. Ako su spremni da menjaju svoje ponašanje, može dosta da se uradi. Međutim, obično jedan od supružnika bude ovde doveden, tako da na neki način sabotira rad."

Iako su se u 2007. najviše razvodili parovi bez dece, uvek najviše problema među supružnicima koji imaju decu izaziva odluka kome ona treba da pripadnu.

"Među razvedenima je više onih ljudi koji imaju maloletnu decu, pa je potrebno doneti odluku o starateljstvu. Nju donosi Centar za socijalni rad. Deca se, ipak, češće dodeljuju majkama jer se rezonuje po principu: ako su jako mala, decu nije dobro odvajati od majke. "

Aćimovićeva, međutim, ističe da razvod ne mora nužno da se posmatra kao loše rešenje, pa ni za samu decu, i dodaje da je pogrešno uvreženo mišljenje da rastava loše utiče na decu jer je za njih najvažnije da roditelji i posle braka ostanu u komunikaciji.

(www.mtsmondo.com)