Ima li nekoga ko nije izgovorio ime "Jagodinka Simonović" bar jednom u životu? Ima li nekoga ko nije bar jednom citirao repliku iz kullnog filma "Varljivo leto"? Kolumnista MONDA Mladen Nikolić nas je podsetio na ovu glumicu.
"Zvala se sasvim obično - Jagodinka Simonović. Mirisala je na sveže testo, slane perece i pekarski kvasac".
Ovim je rečima Gordan Mihić, scenarista filma "Varljivo leto '68" opisao fatalnu pekarku, svakako najupečatljiviju od svih heroina kultne Paskaljevićeve komedije. Bilo je to pre 30 godina, smejali smo se ljubavnim jadima palanačkog maturanta Petra, a Jagodinku Simonović nismo zaboravili; odmah je zauzela svoje mesto u kolektivnom pamćenju, u društvu filmskih likova poput Valtera (koji je branio Sarajevo), kamiondžija Paje i Jareta, Bilija Pitona i, recimo, Her Žike Pavlovića iz "Ludih godina"... Svi smo katkad pominjali Jagodinku, nismo nikad zaboravili ni njeno prezime, a sve to vreme samo su pojedinci znali ime i prezime šarmantne brinete - glumice Dragane Varagić.
Varagićeva je rođena u Kraljevu, aprila 1957. godine. Već u đačkim danima popela se na scenu igrajući u dečijoj predstavi. Zavolela je glumu na prvi pogled, a uživala je i podršku bake koja je režirala amaterske predstave u Kraljevu. Ubrzo se porodica Varagić preselila u Beograd, Dragana je imala samo devet godina i, kako sama kaže, nije joj prijao glavni grad - trebalo joj je nekoliko godina da Vračar prihvati kao svoj novi dom.
U tome su možda najveću ulogu odigrali tadašnja Osma gimnazija, "Dadov" i dramska sekcija Doma pionira u Takovskoj.
Za upis na studije glume Dragana nije uživala podršku roditelja; uprkos tome, položila je prijemni ispit. Njen talenat nije prošao nezapaženo - na trećoj godini studija dobila je jednu od važnijih uloga u TV seriji "Svetozar Marković" (1981, Lazar Ristovski u naslovnoj roli). Usledio je i stalni angažman u Narodnom pozorištu, tokom četvrte godine na Akademiji.
Svoju prvu glavnu žensku ulogu Dragana dobija 1982. u ratnoj drami "Progon" Predraga Golubovića. Dvoje talentovanih mladih glumaca, Dragana i Žarko (Laušević) u ovom sumornom filmskom komadu o ljubavi u vihoru rata, o stradanjima u banatskoj ravnici 1942. godine, sa puno osećaja tumače zaljubljeni par čija sudbina visi o koncu. Lirski obojena, ova ljubavna priča smeštena je u užasan ambijent nacističkog terora koji ovakvim oštrim kontrastom čini ljubav devojke sa sela i progonjenog partizana antički tragičnom. Film je prošao relativno nezapaženo kod publike i kritike ali dvoje aktera, Varagićeva i Laušević pobrali su pohvale za svoj rad, a publika ih je upamtila kao dvoje harizmatičnih umetnika koji, uprkos svom neiskustvu, plene svojom pojavom na velikom platnu.
Odmah nakon "Progona", Varagićeva je dobila sjajnu ponudu od Veljka Bulajića, u ono vreme sigurno najbolje pozicioniranog filmskog autora, makar kada je reč o (političkoj) podobnosti koja je itekako imala svoju težinu. Naime, početkom osamdesetih godina Bulajić je pripremao do tada najambiciozniji, najskuplji filmski projekat u SFRJ - ratnu epopeju pod nazivom „Veliki transport“. Po ugledu na famoznu „Bitku na Neretvi“, snimljenu 15 godina ranije, ovaj režiser je i u slučaju „Transporta“ insistirao da noseće uloge igraju inostrani glumci (Robert Von, Džejms Franciskus, Helmut Berger i dr).
Međutim, Bulajić je napravio izuzetak kada je glavnu žensku ulogu poverio tada još uvek neafirmisanoj Dragani Varagić.
Na posletku, ovaj pretenciozni filmski zahvat naišao je na mlak prijem, a na finansijskom planu produkcijska kuća „Neoplanta film“ doživela je pravi fijasko - "Veliki transport" potpuno je podbacio u bioskopskoj distribuciji u tada ne baš maloj Jugoslaviji (o prodaji filma drugim zemljama da ne govorimo). Epilog - izbila je ozbiljna višemesečna afera u vezi sa finansijskim malverzacijama (prva takve vrste do tada) u kojoj su se pominjala i imena ondašnjih pokrajinskih političara...
Dragana Varagić je potom zaigrala u TV seriji "Banjica" (o ozloglašenom logoru u vreme II sv. rata), gde je briljirala u potresnoj ulozi logorašice Jovanke; ovu seriju šira publika najbolje pamti po impresivnom Ivanu Bekjarevu kao zloglasnom upravniku Vujkoviću.
A onda, tog leta orvelovske 1984. u bioskope je stiglo i nezaboravno Paskaljevićevo viđenje šezdesetosme, kreirano u maniru najboljih čeških komedija Jiržija Mencla ili Ivana Pasera. Slavko Štimac, Bata Stojković, Mija Aleksić... impresivan ansambl, nadahnuti dijalozi, urnebesne situacije i, dabome, Pericine tihe patnje - Neda Arnerić kao bibliotekarka, Sanja Vejnović kao simpatična Čehinja Ruženjka, a negde između njih Dragana Varagić u legendarnoj roli pekarske femme fatale.
"VARLJIVO LETO 68" - INSERT
Niški akcenat kojim Jagodinka zavodi nesrećnog Pericu bio je Draganina ideja koju je predložila reditelju Paskaljeviću, baš kao i meksikanska melodija koju vragolasta pekarka pevuši u nezaboravnoj sceni sa testom, oklagijom i... džakovima brašna na podu. Dragana je mnogo godina kasnije izjavila kako joj se čini da je erotika u "Varljivom letu" prikazana u naznakama, dozirana baš onoliko koliko je trebalo. Iako mnogi ne bi imali ništa protiv da je ta doza bila i nešto veća, Varagićeva je svakako u pravu, a najbolji dokaz za to je neprolazna popularnost ove komedije i u njoj Draganine bravurozne glumačke minijature.
U TV filmu "Slučaj Laze Kostića" Dragana je ovekovečila lik Lenke Dunđerski, izvora inspiracije velikog srpskog pesnika, a te 1985. igrala je i u "Pričama iz fabrike". Sledeće sezone gledali smo je u "Sivom domu", sjajnoj TV seriji u režiji Darka Bajića.
Kraj osamdesetih doneo je Dragani Varagić ulogu Ane Kraus, supruge Vuka Karadžića u istoimenoj kapitalnoj seriji Radio televizije Beograd; nešto kasnije pojavila se i u ulozi sestre Perse u biografskoj seriji "Aleksa Šantić" (sa Branislavom Lečićem u glavnoj ulozi). Pomenutim interpretacijama Varagićeva se profilisala kao glumica koja bez poteškoća može da iznese i kompleksnije karakterne uloge, a ne samo one "lepršave" poput Jagodinke Simonović. Kada se pojavi u kadru, Dragana pleni svojom kako spoljašnjošću, tako i unutrašnjom lepotom, kreirajući utisak slojevite osobe bogate duhom. U isto vreme, njeni likovi su i ranjivi, brižni, emotivni, jednom rečju - prirodni.
"U mladosti sam verovala da dobro nije ja tebi - ti meni, već da ide u krug i onda često dođe, sa neočekivane strane, radosno osećanje zahvalnosti za ljubav i podršku“, izjavila je jednom, u svojim zrelijim godinama. A te, zrelije godine Dragana Varagić dočekala je u Kanadi - tamo se otisnula 1993. sa kartom u jednom pravcu, zajedno sa suprugom, karikaturistom i ilustratorom Dušanom Petričićem i kćerkom Mišom. Iza nje je ostalo upražnjeno mesto u Narodnom pozorištu i, gotovo izvesno, mnoge neodigrane uloge, kako u teatru, tako i na filmu i televiziji.
U naredne dve decenije Dragana je nastupala u kanadskim pozorištima, najčešće u Torontu, gde je i boravila sa porodicom; magistrirala je u međuvremenu, a onda se oprobala, u više navrata, i u pozorišnoj režiji, produkciji. U međuvremenu, kćerka Miša stigla je u Evropu gde poslednjih godina studira na relaciji Bolonja - Barselona. Nije prošlo mnogo, a glumica i njen suprug doneli su odluku da se, posle 20 godina provedenih "preko bare", vrate u Beograd.
Dragana Varagić je profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu. Ne snima filmove. Tu i tamo, dogodi se da je pitaju u vezi sa "Varljivim letom", sa Jagodinkom Simonović. Ona se samo nasmeši - i danas pleni osobenim šarmom, duhom, lepotom, onom za koju kažu da dolazi iznutra.
Onom koja je danas postala retkost.
Mladen Nikolić, Mondo.rs