Psiholog na K1 pričao o tumačenju snova kao što su osobe koje volimo ili ne volimo, zmije ili neka "predskazanja"!
Psiholog i stručnjak za snove Slobodan Nikolić komentarisao je tumačenje snova, loše i dobre simbole, a voditeljku Jovanu Joksimović je nasmijao primjerom šta bi se desilo kada bi oboje sanjali njenog muža, Željka Joksimovića.
Neko koga volimo inače u snu može biti preteća osoba, i obrnuto. San je, navodi Nikolić, psihički život koji se odvija dok spavamo ali ne mora biti odraz realnosti. Zašto se događaju takve "promjene" u kontekstu?
"Ne volimo mi sve kod svega, zavaravamo se da nemamo neke zamjerke, ili nam nije trenutak da nešto ispravimo. Otpisujemo svoju potrebu iz straha da ćemo biti odbačeni. I onda nam san daje korektiv, kaže nam, nije to baš tako kako vidiš ili nešto prećutkuješ", objasnio je Nikolić.
"Ne moramo da gledamo u sanovnike, ali ja se bavim snovima već deset godina. Evo, i vi i ja možemo da sanjamo vašeg muža Željka Joksimovića, vi ćete imati jedan san o njemu, a ja drugi, neće on biti isti simbol. A sanovnik bi nam rekao - Željko znači bićeš kreativan! Ili će terapeut reći, Željko je umjetnik, znači mi patimo jer su nam, recimo, roditelji rekli da ne možemo da se bavimo umjetnošću već nečim što je isplativo. Sanovnik je odličan samo za potpalu", rekao je on.
Kada sanjamo padanje, ili nešto drugo negativno, fokusiramo se na sam događaj a ne sve drugo u snu. Kako smo stigli u zgradu sa koje padamo, kako smo se prije toga osećali...
"Kažu ljudi da sanjaju zmije, a one ne moraju da imaju negativno značenje, u mitologiji barem. U našem snu se dešavaju stvari iz arhetipskog iskustva, a ne uvek iz individualnog. Zmija se nalazi i na štapu boga zdravlja", rekao je on.
Sanjamo, probudimo se iz uznemirujućeg sna, kažemo - ovo je bilo toliko realno da smo se uplašili! Vratimo se na spavanje i ne sjećamo se toga što nas je uplašilo, kada se opet probudimo.
"Potiskivanje je jedan od razloga, jer pričamo o neprijatnom, tu imamo otpor da zapamtimo. Nećemo da se suočimo sa onim što nam san poručuje. Probudim se, razbudim, sve mi je i dalje živo u sjećanju i kažem sebi zapamtiću sigurno. A onda se ujutru sjećam, možda, nekog djelića. Psihoanalitički, to je otpor da se suočimo. Mi možemo odmah da izdiktiramo u mobilni telefon šta smo sanjali, ali to znači da sutra time moramo da se bavimo", rekao je on.
Da li bi nam tako nešto zapravo pomoglo, da li bi trebalo da išta što sanjamo "obradimo" ozbiljno i analiziramo? Hoće li nam analiza snova poboljšati svjesni život?
"Upravo tako, pomoći će nam da odredimo šta nas muči. Postavićemo se drugačije prema nekoj situaciji, promislićemo da li možemo više da uradimo dok smo budni. Upoznaćemo sebe malo bolje, shvatićemo da nas nešto brine, da smo sebi nešto zabranili, to su stvari i poruke, uvjerenja, koja nisu tačna i nekad ih dobijamo vaspitanjem", rekao je on.
Može li nas san upozoriti na nešto?
"Emocija je signal upozorenja, nema tu moći predviđanja, barem ne svjesne, kažu ljudi kad god sanjam ovo, desiće se ono, uglavnom loše. To su sugestije, mi tu tražimo neke interpretacije i loše stvari. Čovjek je jako sugestibilan, ako pridamo neko značenje unaprijed pokušavaćemo da dokažemo da smo u pravu", rekao je on.
Japanci PET skenovima snimaju moždanu aktivnost i maltene pogađaju šta neko sanja, po tome koji su centri aktivirani.
"Ja ne bih da uđemo u tu fazu da nam neko uđe u mozak i snima tu šta se dešava", našalio se on.
(MONDO)