Razlozi poremećaja sna mogu biti razni - od nedostatka fizičke aktinosti, do hrane koju unosimo u organizam.
Istraživanja američkog Udruženja za spavanje pokazuju da je odraslima potrebno od 7,5 do devet sati sna, ali je pritom važno obratiti pažnju na to koliko se vremena odspava odjednom, bez prekida.
Inače, probleme sa spavanjem mogu izazvati različiti zdravstveni problemi, poremećaj životne rutine ili stres.
Osobe starije od 60 godina osetljivije su i na podražaje poput buke, prevelike toplote ili hladnoće, a oni koji pate od artritisa, problema sa bubrezima ili od depresije, takođe će imati probleme sa snom.
Nesanicu karakterišu problemi sa uspavljivanjem, često buđenje tokom noći, prerano buđenje i osećaj umora i razdražljivost koja je naročito izražena odmah po ustajanju.
Takođe, prema mišljenju stručnjaka, treba razlikovati povremenu nesanicu koja traje nekoliko dana i javlja se periodično, od hronične, za koju je potrebno potražiti lekarsku pomoć.
Stručnjaci smatraju da je za dobar san potrebno vežbati barem 20 minuta četiri puta nedeljno, a posebno se preporučuje brzo hodanje, trčanje, ples, plivanje... Vežbanje telo oslobađa od stresa i učvršćuje ga, što je važan preduslov za dobar san jer produbljuje disanje i jača kardiovaskularni sistem.
Umesto televizije, pre spavanja se savetuje slušanje muzike, meditiranje ili čitanje literature koja osobu usrećuje i smiruje.
Napitke sa kofeinom, takođe, treba ograničiti i piti ih u prepodnevnim satima, a alkohol apsolutno izbeći.
Što se tiče ishrane, poslednji dnevni obrok treba da bude barem pola sata pre odlaska na spavanje, pri čemu će ananas, banane, toplo mleko i keks pomoći boljem snu.
Ako osoba pati od hronične nesanice izazvane drugim zdravstvenim problemima, lekove nikako ne treba da uzima "na svoju ruku", već isključivo uz odobrenje lekara. Pre nego što se uzmu sredstva za smirenje, treba probati sve prirodne načine za bolji san, ističu stručnjaci.