Rizik od moždanog udara je za čak 39 odsto veći kod kod akademski obrazovanih ljudi, nego kod ljudi nižeg obrazovanja, pokazalo je holandsko istraživanje koje je 20 godina pratilo 9.000 osoba.
Činjenica da neko pokazuje znakove lošeg pamćenja uprkos visokom obrazovanju, pokazuje da taj faktor više ne deluje, odnosno da je probijena "zadnja linija odbrane" od kognitivnog propadanja.
To znači da slaba memorija može biti znak da su u mozgu napredovali neki opasni procesi koje učenje više ne može kompenzovati.
Svi učesnici holandske studije bili su zdravi i stariji od 55 godina. U upitniku su odgovarali na pitanje imaju li problema sa pamćenjem.
Za 20 godina istraživanja, u praćenoj grupi zabeležena su 1.134 moždana udara.
Analizom podataka, stručnjaci su otkrili da postoji povezanost između ranije prijavljenih teškoća sa pamćenjem i povećanog rizika od moždanog udara. A rizik je bio posebno visok kod osoba sa visokim obrazovanjem.
Šef studije profesor neuroepidemiologije Arfan Ikram, objašnjava da je obrazovanje važan faktor u sposobnosti mozga da se bori protiv kognitivnog propadanja, uključujući demenciju.
Ova sposobnost, poznata kao kognitivna rezerva, obično se gradi tokom detinjstva i mladosti, i veruje se da štiti mozak od oštećenja.
"Kod ljudi visokog nivoa obrazovanja sporije dolazi do oštećenja mozga i razvoja demencije. Ali, ako se počnu žaliti na pamćenje, to znači da je mehanizam zaštite nestao", navodi Ikram.