Evo liste zastrašujućih simptoma koje slobodno možete da ignorišete.
Ne brinite ako jedno merenje pokaže da vam je pritisak povišen. Ljudsko telo se neprestano menja, kao odgovor na različite faktore: stres, lekove, hranu koju smo jeli u toku dana, kvalitet sna prethodne noći. Jedna od stvari koja najčešće varira u zavisnosti od situacije je i krvni pritisak, naročito ona "gornja" vrednost u merenju, ili sistolni pritisak. Čak postoji i nešto što se zove "hipertenzija belog mantila", što je naziv za fenomen koji porazumeva da će pacijentu pritisak biti značajno viši ako mu ga meri lekar u ordinaciji, nego ako ga pacijent meri sam, kod kuće. Objašnjenje je u nervozi koju izaziva sama činjenica da smo kod lekara.
Kada treba da se zabrinete zbog pritiska? Ako nekoliko puta u toku meseca imate povišen pritisak, vreme je da porazgovarate sa lekarom. Ako zaista imate problem sa povišenim pritiskom, potrebni su vam odgovarajući lekovi, jer nelečena hipertenzija može dovesti do kardiovaskilarnih bolesti i moždanog udara. Izuzetno visok pritisak, iznad 180 za sistolni (gornji) i 110 za dijastolni (donji) se tretira kao hitan slučaj.
Ne brinite ako su rezultati analiza krvi malo ispod ili iznad graničnih vrednosti. Ako su u pitanju sitna odstupanja, nema razloga za brigu. Lako se može desiti da je ta vredost prosto normalna za vas. Jedan od razloga zašto bi, između ostalog, trebalo povremeno proveravati krvnu sliku i biohemiju i kad smo potpuno zdravi je upravo da bismo znali koje su vrednosti određenih parametara normalne za nas.
Nemojte da brinete ako imate nizak pritisak. Znate kako se kaže, "žuti žutuju, a crveni putuju"... Nizak pritisak generalno nije stres za telo, pa se u načelu ne smatra problemom.
Kada treba da se zabrinete zbog niskog pritiska? Ako ste uz to upadljivo bledi, muče vas nesvestice ili imate utisak da vam srce "preskače", trebalo bi da odete kod lekara.
Nemojte da brinete ako par dana povraćate, imate dijareju ili mučninu. U takvim slučajevima obično nas kopka da li je u pitanju virus ili nešto što smo pojeli, ali što se oporavka tiče, najčešće je potpuno nebitno šta je od ta dva u pitanju. Ako nemate neizrživ bol u stomaku, jako visoku temperaturu, krv u stolici i ne povraćate krv, oporavićete se za koji dan. Vodite samo računa da ne dehidrirate.
Kada je povraćanje razlog za brigu? Ako povraćate krv, ili imate utisak da biste svakog trenutka mogli da padnete u nesvest, idite kod lekara.
Nemojte da se brinete zbog bezbolnih potkožnih "kvrga i kvržica". Kako telo stari, može se desiti da se razvije širok spektar kvržica različitih vrsta. U najvećem broju slučajeva one nisu kancerogene, a može ih izazvati toliko toga, da je nemoguće da vam damo kompletan spisak. Napomenućemo samo da se uzroci kreću u širokoj lepezi pojava od benignih cista, do lipoma, masnih naslaga lokalizovanih ispod kože. Nema razloga za paniku, ali kad sledeći put budete išli kod lekara, pokažite mu promenu koja vas brine.
Kada su kvrge razlog za brigu? Ako napipate nešto u testisima ili dojci, ODMAH idite kod lekara. Osim toga, razlog za brigu su i grudvice koje su upaljene, tople ili crvene, jer je u tom slučaju možda u pitanju infekcija koja zahteva lečenje.
Nemojte da brinete zbog malo krvi u stolici. Ako na toalet papiru povremeno vidite krv u tragovima, najverovatnije su u pitanju hemoroidi ili sitne povrede koži izazvane tvrđom stolicom. Jedite više voća i povrća, unosite dovoljno tečnosti i pokušajte da se generalno zdravije hranite i problem bi trebalo da bude ubrzo rešen.
Kada treba da se zabrinete zbog rektalnog krvarenja? Ako traje dva ili tri dana u kontinuitetu i obilnije je od pukog traga na toalet papiru, ako osećate bol ili je stolica izrazito tamne boje, pravac kod lekara.
Nemojte da se brinete ako osetite oštar lokalizovan bol u grudima. Bol u grudima na prvu loptu svi povezujemo sa infarktom, ali zaboravljamo da se u grudnom košu osim srca nalaze i pluća, kosti, mišići, pa i deo organa za varenje. Ponekad je uzrok prilično intenzivnog bola u grudima koji se pogoršava kad kašljemo, duboko udahnemo ili napravimo neki nezgoan pokret torzom zapravo banalna upala ili istegnuće malih mišića i ligamenata koji okružuju rebra. To stanje može biti izazvano povredom ili ponekad i virusnom infekcijom, ali nije razlog za naročitu brigu i generralno prolazi samo od sebe. Ako ne želite da trpite bol, nesteroidni antiimflamatorni lek poput ibuprofena bi trebalo da pomogne.
Kada je bol u grudima razlog za brigu? Ako je praćen gubitkom daha, teškim disanjem, groznicom ili opštom slabošću, posetite lekara. U tom slučaju oštar, lokalizovan bol u grudima može biti znak problema sa plućima. Ali, sa tim se ne treba šaliti. Ako niste sigurni, ali imate osećaj da bi trebalo da odete kod lekara zbog bolova u grudima - idite.
Ljudi se, generalno, dele u dve grupe: one koji se izbezume "čim kinu" i one koji tvrde da im nije ništa, čak i kad su ozbiljno bolesni, piše magazin Health. Ako ste u ovoj prvoj grupi, nadamo se da smo vas malo ohrabrili. Ali, ako spadate u one koji će radije stegnuti zube i tvrditi da im nije ništa čak i kad recimo trpe ozbiljne bolove, evo u kojim slučajevima treba ODMAH da odete kod lekara: ako osećate bol u grudima koji možete da lokalizujete bukvalno tako da prstom možete da pritisnete tačku koja vas boli, ako osećate bol u grudima koji se pojačava pri fizičkom naporu, kad vežbate na primer, ako vas glava boli tako da pomislite da nikad u životu niste imali takvu glavobolju, ako osećate jak bol u predelu abdomena, naročito ako je praćen temperaturom ili groznicom, ako imate utisak da ne možete da udahnete, ili vam je dah toliko kratak da ne možete da završite rečenicu. Ovo su simptomi koji zahtevaju momentalan odlazak kod lekara. Ok je da budete opušteni, ali ne igrajte se glavom.