Iako stručnjaci preporučuju da spavamo između sedam i devet sati, potreba za određenim brojem sati sna je individualna stvar.
Svaka osoba ima svoj unutrašnji sat, koji određuje kada i koliko treba da spava. Najnovija istraživanja pokazuju da postoje četiri vrste unutrašnjeg sata.
Prvi tip su "noćne ptice", odnosno ljudi kojima je sasvim prijatno da ostanu budni do kasno u noć, ranoranioci, odnosno oni koji vole da ranije ležu u krevet i ustaju u ranim jutranjim časovima. Druge dve grupe, kojima naučnici nisu dali imena, vole da odlaze u krevet malo kasnije nego ranoranioci, ali i ranije nego što je to uobičajeno za "noćne ptice". Razlika je samo u tome što pripadnici jedne grupe imaju manjak energije ujutru i uveče, dok pripadnici druge grupe imaju visok nivo energije.
Imajte na umu i da se broj sati sna koji nam je potreban da se probudimo sveži i odmorni menja tokom života. Od rođenja do 22. ili 23. godine života, raste broj sati sna koji nam je potreban, dok nakon toga lagano opada.
Potreba za određenim brojem sati sna uglavnom je stvar genetike, te se na to ne može mnogo uticati. Međutim, ono što možete da uradite je da svoj svakodnevni raspored obaveza pokušate da prilagodite svom biološkom satu. Takođe, ako želite da ranije zaspite, stručnjaci preporučuju da uveče sedite sa ugašenim svetlom jer mrak stimuliše proizvodnju melatonina, hormona koji nam pomaže da se opustimo i brže zaspimo. Da biste ustajali ranije, stručnjaci savetuju da tokom dana što više vremena provodite na dnevnom svetlu.
Ipak, imajte na umu da je potreba za određenim brojem sati sna individualna stvar, pa pokušajte da shvatite šta je ono što vama najviše prija.
Da biste lakše odredili šta prija vašem organizmu, odnosno kakav je vaš prirodni biološki sat, poželjno je da, ukoliko je to moguće, nekoliko dana zaredom odlazite na spavanje kada ste umorni i budite se prirodno, dakle bez alarma.