Na prelasku u novo godišnje doba telo se malo sporije prilagođava. Proces lučenja hormona sreće nije dovoljno brz i to prouzrokuje stanje koje se karakteriše iscrpljenošću, nemirom, glavoboljom...
Ako ovih dana osećate da nemate dovoljno snage, brzo se zamorite, ne možete da se skoncentrišete na posao, nemate apetit, loše spavate, a san ne donosi osveženje, verovatno je glavni krivac "prolećni umor". Tegobe se javljaju kao posledica prilagođavanja tela sezonskim promenama.
U proleće, nakon duge zime, naše telo se suočava sa problemom prilagođavanja novim uslovima. Hormonski sistem se prilagođava pojačanim lučenjem hormona sreće - serotonina i hormona motivacije - dopamina. Međutim, ovaj proces nije dovoljno brz i prouzrokuje stanje koje se karakteriše iscrpljenošću, nemirom, glavoboljom, odsustvom snage i smanjenom mogućnošću koncentracije.
"Tokom zime, naša uobičajena ishrana ne može da obezbedi dovoljne količine vitamina i minerala koji su nam potrebni za normalno funkcionisanje u proleće", kaže dr Ivan Ilić, internista kardiolog KBC "Zemun", klinički asistent na predmetu interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za "Novosti".
Nedostatak dnevne svetlosti negativno utiče na metabolizam vitamina C i D. Klimatske promene, veoma izražene poslednjih godina, sa velikim varijacijama temperature, vazdušnog pritiska i količinom padavina, dodatno otežavaju ljudima borbu sa prolećnim umorom.
Srećom, naglašava doktor Ilić, "prolećni umor" nije bolest. Najčešće traje nekoliko nedelja, najviše mesec dana. Toliko vremena je, naime, potrebno organizmu da se prilagodi novim uslovima. Prisustvo simptoma koje traje duže od ovog vremena može biti znak bolesti, a ne "prolećnog umora"
"Da biste se uspešno izborili sa 'prolećnim umorom', najvažnije je da shvatite da se vaše telo nalazi u periodu tranzicije. Osnovna mera je dovoljan unos vode. Toplo vreme širi krvne sudove, što snižava krvni pritisak i uzrokuje ubrzan rad srca, glavobolju i slabost", rekao je doktor Ilić.
Prilagodite svoju ishranu tako što ćete povećati unos voća i povrća, jedite manje kaloričnu hranu bogatu vlaknima i vitaminima kao što je riba, lisnato povrće, mahunarke, orašasto voće. Takođe, prilagodite fizičku aktivnost novim uslovima. Provedite vreme napolju, na suncu, time ćete olakšati uspostavljanje hormonske ravnoteže i poboljšati stvaranje vitamina D, koji će vratiti snagu i energiju.
"Ako vežbate, smanjite intenzitet vežbanja u ovom periodu", savetuje ovaj doktor.
Fizička aktivnost će "probuditi" organizam u proleće, ali vodite računa da ne preterate. Obična šetnja od 30 minuta, lagano trčanje i jednostavno istezanje mišića u prirodi, na suncu, pokrenuće vaš organizam. Obezbedite svom telu dovoljno sna i odmora i pokušajte da smanjite nivo svakodnevnog stresa, jer ste već izloženi značajnom stresu promene godišnjeg doba.
HRONIČNE BOLESTI I TERAPIJA
Promenljivo vreme, sa velikim oscilacijama temperature i vlažnosti vazduha, stvaraju značajne probleme osobama koje imaju povišeni krvni pritisak, srčanu slabost, a može se povećati i oboljevanje od infarkta srca i mozga.
"Važno je da se osobe koje imaju neku hroničnu bolest pridržavaju terapije, kontrolišu krvni pritisak i prilagode ishranu i unos vode", upozorava doktor Ilić.
Pomoć stručnjaka neodložno treba potražiti ukoliko se uoče pojave novih tegoba, izražen umor, nedostatak vazduha pri manjem naporu, pojava bola u grudima.