Dejan Tomašević najtrofejniji je srpski košarkaš, a šest godina se nalazi na poziciji sekretara Košarkaškog saveza Srbije. O svojim iskustvima pričaće na Poslovnom forumu menaždera u Bijeljini.
Dva jugoslovenska prvenstva, dva domaća prvenstva, titula nacionalnog prvaka, ACB prvenstvo, Kup kralja, Eurocup, MVP Eurocupa, tri uzastopna grčka prvenstva i kupa, Euroliga, MVP Eurolige, MVP YUBA lige, evropski prvak na EuroBasketu tri puta, dva naslova svjetskog prvaka…i tu lista ne završava. Dejan Tomašević najtrofejniji je srpski košarkaš, a šest godina se nalazi na poziciji sekretara Košarkaškog saveza Srbije.
Igrao je za Crvenu Zvezdu, Partizan, podgoričku Budućnost, reprezentaciju SR Jugoslavije, ali i za strane klubove – špasnsku TAU Cerámicu, Pamesa Valenciju, atinski Panathinaikos, solunski PAOK. Nakon uspješne igračke karijere, Tomašević je ostao u košarci, ali u domenu organizacije. Od aprila 2011. do februara 2016. obavljao je funkciju potpredsjednika KSS, a od tada je na poziciji generalnog sekretara KSS. U novembru 2017. Tomašević je proglašen za najboljeg generalnog sekretara granskih saveza u Srbiji.
Krajem marta o svojoj karijeri, ali i o najvažnijim lekcijama koje su ga sport i sportska karijera naučili govoriti na Poslovnom forumu menadžera u Bijeljini.
Gospodine Tomaševiću, po Vašem mišljenju i na osnovu Vašeg iskustva, koje sportske navike su važne i primjenjive u biznisu? Koje su se na Vašem primjeru pokazale kao posebno korisne?
Pre svega dobra priprema, istrajnost i posvećenost i možda najvažnije postavljanje ciljeva. U sportu dobro odrađene pripreme su osnova za dobru sezonu. Tu se pre svega vodi računa o bazičnoj pripremi pojedinaca ali i o formiranju dobrog i snažnog kolektiva. Jako je važno da se na startu uspostavi hemija koja će tokom sezone biti jedan od najsnažnijih aduta za postizanje ciljeva. Posvećenost je karakteristika koja odvaja dobre igrače od vrhunskih i jedan od glavnih preduslova za postizanje uspeha. Istrajnost dolazi u obliku strpljenja. To su one male svakodnevne stvari koje kada se dovedu do savršenstva prave ogromnu razliku, iako na prvi pogled nekome nisu toliko bitne, iskustvo je pokazalo da samo istrajan čovek pravi kontinuirane rezultate. Izolovan uspeh proizvod je talenta i sreće, ali velika dela se ne postižu bez odricanja i istrajnosti. Međutim, da bismo smo znali kako do ispunimo neki cilj, moramo ga jasno i glasno imenovati. U suprotnom, osuđeni smo na lutanje i bespotrebno rasipanje resursa i vremena, koje je danas postalo najveći luksuz.
Na četvrtom Poslovnom forumu menadžera govorićete o znanjima koja ste usvojili baveći se sportom, a koja su primjeljiva u biznisu. Šta je, po Vama, najznačajnija lekcija koju ljudi u biznisu mogu da nauče iz vrhunskog sporta?
Najpre, želeo bih da se zahvalim na ukazanom poverenju i prilici da se obratim učesnicima ovogodišnjeg Poslovnog foruma. Vodiću se pretpostavkom da su učesnici foruma veliki profesionalci i ostvareni ljudi od karijere. U svakom slučaju odgovor na prethodno pitanje je apsolutno primenjiv i u ovom slučaju.
Poznati ste po istrajnosti, upornosti i borbi, kako u profesionalnom, tako i privatnom životu. Koliko je važno znati kada se uopšte treba boriti, a koje "borbe" nisu vrijedne truda? To je ozbiljan izazov za mnoge poslovne ljude i mnogi od njih su usvojili kriterijume za procjenu vrijednosti onoga u šta ulažu sebe i svoje resurse. Koji su Vaši?
Prvih 11 godina profesionalne karijere nisam izlazio 3 dana iz kuće nakon poraza i time opterećivao sebe i najbliže. Tek nakon stečenog iskustva shvatio sam da je i poraz sastavni deo sporta i života i da se iz njega može mnogo naučiti. Ne želim da se služim klišeima i floskulama, ali zaista nije bitno koliko puta čovek padne, već koliko puta ustane.
Blagosloveni i retki su ljudi koji uče na tuđim greškama. Nama ostalima preostaje da iz svakog poraza izvučemo pouku i da se potrudimo da sledeći put na vreme prepoznamo tu prepreku i uspešno je preskočimo. To je jedino što možemo.
Kako tehnike motivisanja pojedinaca/timova u sportu primijeniti u poslovnom okruženju?
Govoreći iz ličnog iskustva, za svakog pojedinca je najvažnije da se oseća bitnim i da ima svoje mesto u sistemu. Uloga menadžera kao i uloga trenera je da oformi tim ljudi koji će donositi najbolje mouće rezultate. Svi u timu su različiti i ne pokreće ih sve ista ambicija. Pobednički tim se sastoji od jednog lidera i desetine igrača od zadatka.
Ali na kraju dana, svi imaju isti zadatak, da ostvare pobedu. Na menadžeru je da sa svakim pojedincem izgradi odnos zasnovan na poverenju i uzajamnom poštovanju, da ga upozna. Tek tada može izvući zaključak i odrediti mu ulogu u timu.
Autoriteti u sportu vs. autoriteti u biznisu? Koje su sličnosti, a koje razlike?
Ono što je zajedničko je da se autoritet ne postaje preko noći. To se mora zaslužiti i braniti svakog dana. Najbolji košarkaški trener u Evropi, Željko Obradović, jednom je rekao da je njegov najveći profesionalni strah, pitanje igrača na koje nema odgovor. Zato se mora postaviti znak jednakosti između autoriteta i stručnosti. Bilo da je reč o sportu ili biznisu, autoritet je osoba kojoj se veruje i koja je vrhunski stručnjak u svojoj oblasti. Bitnih razlika,verujem da nema.
Kako vidite svoju ulogu u KSS-u i koliko ste zadovoljni rezultatima u Vašem mandate?
Pozicija generalnog sekretara predstavlja veliku čast i ogromnu odgovornost. Generealni sekretar je prvi operativac ali i osoba koja aktivno učestvuje u kreiranju strategije. Proteklih godina veliki rezulati nisu izostajali kada su muška i ženska košarka u ptanju. To nije slučajnost, kao što nije slučajnost što KSS već godinama važi za jedan od najstabilnijih i najbolje organizovanih sportskih institucija u zemlji i regionu. Puno truda smo uložili u to. Moja odgovornost je utoliko veća, jer sam kao reprezentativac i član jedne od zlatnih generacija, imao prilku da se uverim u dobar rad i ogromno zalaganje koje su naši prethodnici iz Saveza nama ostavili u amanet. Naša lična misija je da budućim generacijama ostavimo finansijski stabilnu i likvidnu kuću košarke. Kuću pred kojom se niko neće postideti i na čija vrata će uvek moći da zakucaju. Verujem da smo na dobrom putu da to i ostvarimo.