Evo šta treba da znate o vežbanju i mršavljenju.
Ako ste ikada skrolovali po onim unapred programiranim opcijama za traci za trčanje, sobnom biciklu ili nekoj od onih skalamerija za nordijsko trčanje, verovatno ste primetili i program osmišljen tako da vas drži u "zoni sagorevanja masti".
Možda ste ga čak i odabrali, na kraju krajeva, ko ne bi želeo da sagoreva masti dok vežba? Pa, sad ispada da, iako tehnički postoji opseg pulsa u kojem se sagoreva procentualno najviše kalorija, program vežbanja koji će vas držati u tom opsegu nije najpametniji izbor. Evo zašto.
Generalno, da biste masti sagorevali najefikasnije, treba da vežbate intetnzitetom koji vam puls drži na oko 60-70 odsto od maksimuma. To nije naročito ubzran puls, nešto brža šetnja ili nešo sporija vožnja bicikla dovodi vas u tu zonu bez problema.
Tehnički, kad vam je puls u toj zoni, tada telo koristi najveći procenat masnoće kao "gorivo". Ali, ako je vaš generalni cilj da imate manje sala na telu, onda možda to nije ono što želite…
Koje sve izvore energije organizam koristi i kako ih kombinuje, zavisi od aktivnosti. Dakle, naše telo kao izvore energije koristi masti, ugljene hidrate, tehnički čak i proteine (mada je ukupan udeo proteina kao izvora "goriva" zanemarljivo mali).
Što je puls niži, viši procenat masti telo koristi za energiju. Što je aktivnost intenzivnija, više ugljenih hidrata se "uključuje u energetsku računicu".
Na primer, sada dok sedite i čitate ovo, vaše telo sagoreva skoro samo masti. Ako ustanete i bržim hodom se prošetate oko zgrade tako da uđete u "zonu sagorevanja masti", oko 70 odsto kalorija koje sagorite će biti poreklom iz masti, a ostatak iz ugljenih hidrata. Ako potrčite, i nastavite da trčite, taj odnos će se svesti na 50:50, prenosi Curiosity.
Zašto biste uopšte želeli da vežbate ako najviše masti trošimo odmarajući se? Pa… sad. Dok se odmaramo, trošimo najviše masti, u smislu da je procentualno učinak masti u izvorima energije najviši. A to pravi suptilnu, ali ipak važnu razliku. Zašto? Zato što kad vežbate intenzivnije, sagorite više kalorija.
Da prevedemo to u novac. Ako vam neko ponudi da birate da li želite da vam da 70 odsto od 100 evra, ili 50 odsto od 200 evra, šta biste izabrali? Pa, isto vam je i sa vežbanjem. Iako je procenat niži, ukupan utrošak energije poreklom iz masti je viši.
Drugim rečima, sat vremena šetnje sagori oko 225 kalorija, od kojih 70 odsto dolazi iz masti. Ali, sat vremena trčanja sagoreće 500 kalorija, od kojih je 50 odsto iz masti.
I to nas dovodi do poente, i razloga zbog kojeg ne bi trebalo da se skoncentrišete da sve vreme budete u zoni sagorevanja masti dok vežbate. Dugoročno gledano, nije važno koliko ćete masti sagoreti vežbajući. Ako želite da skinete višak kilograma - uključujući i višak masti - treba samo da potrošite više kalorija nego što ste uneli u toku dana.
Prilično je jednostavno. I ne zaboravite da je najbolja fizička aktivnost ona posle koje sa radošću pomislite na sledeći trening. To znači da ste odabrali pravu meru za sebe.