U prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je najviše slučajeva obolelih od boginja u poslednjih 13 godina, pokazuje izveštaj Svetske zdravstvene organizacije.
U prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je najviše slučajeva obolelih od boginja u poslednjih 13 godina, što je istovremeno tri puta više slučajeva u odnosu na isti period prošle godine, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Slučajevi obolevanja od boginja rašireni su po celom svetu, navodi se u Izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici SZO i ističe da, sem što ta bolest ugrožava zdravlje i život ljudi, ona je i veliki teret zdravstvenim sistemima.
Najveći broj obolelih od boginja u poslednjih 25 godina zabeležen je u SAD.
U Evropi je u prvih šest meseci ove godine, registrovano gotovo 90.000 slučajeva ove zarazne bolesti, što je više od ukupnog broja obolelih u 2018. kada su registrovane ukupno 84.462 osobe.
Kao razlog povećanja broja obolelih navodi se rast broja slučajeva nevakcinisanja, iako se, navodi se, ti razlozi razlikuju od države do države.
U nekim državama, na primer, reč je o nedostatku adekvatne zdravstvene zaštite, unutrašnja sporenja po pitanju vakcinacije, a negde o dezinformacijama u vezi sa vakcinacijom i neinformisanosti koliko je vakcinacija od ove zarazne bolesti neophodna.
Po broju obolelih u ovoj godini prednjače Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Ukrajina, iako se, kako se navodi, u poslednjih nekoliko meseci broj zaraženih na Madagaskaru drastično smanjio na šta je uticala kampanja koju je sprovela tamošnja vlada o potrebi vakcinisanja.
Prema podacima SZO i UNICEF-a objavljenim u julu ove godine 86 odsto dece primilo je prvu dozu vakcina protiv boginja, a 69 odsto drugu.
To, kako se navodi, znači da oko 20 miliona dece u prošoj godini nije dobilo vakcinu protiv boginja kroz rutinski program vakcinacije.
Inače, boginje su vrlo zarazna virusna bolest koju uzrokuje virus morbila.
Nakon prosečne inkubacije od 10 do 12 dana, prvo se javlja povišena telesna temperatura, zatim curenje iz nosa, suvi kašalj, crvenilo i suzenje očiju.
Najčešća komplikacija je upala pluća i javlja se u oko šest do 13 odsto slučajeva obolelih i vodeći je uzrok smrtnosti od ove zarazne bolesti.