Pljeskavice, piletina, krmenadle... Koje meso šteti zdravlju i kada?

Da li meso zaista škodi zdravlju i, ako škodi, koje posebno treba da izbegavate?

Prema tom istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "JAMA Internal Medicine", konzumiranje dva mala obroka crvenog ili prerađenog mesa nedeljno povezano je s tri do sedam odsto većim rizicima od kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara, kao i tri odsto većim rizikom od smrti od svih uzroka, prenose Hina/AFP.

Dva obroka nedeljno od živinskog mesa takođe su povezana s većim rizikom od srčanih bolesti, ali ne i sa sveukupno većim mortalitetom, navodi se u studiji koju su sproveli naučnici s medicinskog fakulteta Fajnberg na Univerzitetu Nortvestern.

Autori studije pozvali su na više istraživanja o živinskom mesu pre preporuka o njegovom unosu, zbog toga što se studijom nije analizirao način pripreme živinskog mesa, primera radi da li je meso bilo s roštilja ili prženo.

Konzumiranje ribe nije bilo povezano s negativnim zdravstvenim posledicama.

Zaključci su u skladu s ranijim istraživanjima koja su povezala meso s negativnim posledicama po zdravlje, ali mogu delovati kao iznenađenje nakon izveštaja objavljenog u oktobru u časopisu "Annals of Internal Medicine", po kojem ne postoje dovoljni dokazi za preporuke ljudima da smanje unos mesa.

Neki stručnjaci za javno zdravlje doveli su u pitanje tačnost tih zaključaka, a neke od autora toga izveštaja kasnije su prozvali zbog toga što nisu otkrili svoje ranije veze s industrijom koja je finansirala njihove ranije projekte. Taj izveštaj izradili su naučnici sa univerziteta Dalhauzi, Nova Skotija i kanadskog univerziteta Mekmaster.

Takvi suprostavljeni zaključci mogu paralizovati potrošače koji nastoje da donesu zdrave odluke, potkopavaju veru u nauku o ishrani i mogu da podstaknu neke da se bace bez ustezanja na odreske i burgere.

Norina Alen, epidemiološkinja i pedijatrica s medicinskog fakulteta na Nortvestu i šefica istraživanja, ističe da taj izeštaj i njena studija odgovaraju na različita pitanja.

Njena studija ispitala je imaju li ljudi koji jedu više mesa veću verovatnost da se razbole i umru dok je oktobarski izveštaj analizirao raspoložive podatke kako bi utvrdio postoje li uverljii dokazi da smanjeni unos mesa rezultira dobrobitima za zdravlje.

Alen kaže kako se nada da će ljudi umereno konzumirati crveno i prerađeno meso i nastojati da unose više voća i povrća i integralnih žitarica.

Gotovo 30.000 muškaraca i žena bilo je obuhvaćeno studijom Univerziteta Nortvestern, koja je pratila ispitanike iz šest različitih dugoročnih istraživanja i do 30 godina.

U odnosu na ranija istraživanja ovo je otišlo par koraka dalje u nastojanju da utvrdi uticaj mesa praćenjem faktora rizika kod pojedinaca i drugih aspekata prehrane svakog pojedinog ispitanika, dodaje Alen.

Iako je povećanje rizika od dva obroka nedeljno malo, rizik raste kako osoba konzumira više crvenog mesa, pokazuje studija.

Studija je imala nekoliko ograničenja od kojih je veće bilo to da se oslanjajala na podatke ispitanika o tome šta su jeli mesec dana pre početka istraživanja, a nisu uzete u obzir eventualne promene ishrane u godinama nakon toga. Ispitanici su prosečno praćeni 19 godina.

Alen ističe kako je zanimljivo da postoji značajna veza između zdravlja ispitanika i njihove smrti s onim što je činilo njihovu ishranu pre više desetina godina.

Pratite Mondo.ba na Facebooku, Instagramu i Twitteru. Aplikacija je dostupna za IOS i Android telefone.