Nemački virusolozi sproveli istraživanje o ponašanju korona virusa, odnosno o tome koliko se zaista zadržava na površinama. Ali, oko studije se povela žustra rasprava. Mnogi osporavaju rezultate i treba ih uzeti sa VELIKOM REZERVOM.
Jedno od pitanja koje nas je mučilo (ili i dalje muči) jeste: šta ako se zli korona virus širi supermarketima, restoranima, frizerskim salonima? Koliko, zapravo, ostaje na površini? Da li treba dezinfikovati sve što se unese u kuću?
Ovdašnji epidemiolozi i lekari su o tome pričali još krajem marta i istakli da je najvažnije da se stvari odlože, a potom da se operu ruke po povratku iz prodavnice.
Iako se u početku mislilo da virus opstaje na površinama 5, 6 dana, pojavila se potom analiza sa kruzera "Dajmond princes" na kojem utvrđeno da je virus bio u kabinama još 17 dana nakon što su ga putnici napustili.
Ovo pitanje mučilo je i grupu nemačkih virusologa, koju je predvodio dr Hendrik Štrek. Krajem marta započeli su eksperiment i to u gradu Hajnzbergu, na granici sa Holandijom, koji je zbog mnogo obolelih (1.400 zaraženih na 250.000 stanovnika), dobio nadimak "nemački Vuhan".
Taj eksperiment se sastojao od toga da nemački infektolozi na dnevnoj bazi prate 1.000 ljudi i beleže ponašanje u 500 domaćinstava. Obilazili su škole, vrtiće, bolnice, parkove, prodavnice... uzimaju uzorke i analiziraju ih.
Njihov cilj je da utvrde koliko se dugo korona virus zadržava na mobilnim telefonima, kvakama, daljinskim upravljačima, tanjirima, šoljicama za kafu, čašama...
Preliminarni rezultati su predstavljeni, a oni su iznenađujući!
U domovima zaraženih porodica u Hajnzberg nigde nije pronađen živi virus. Ni na jednoj površini. Staklenoj, plastičnoj, drvenoj. Uzeti su uzorci sa kvaka, mobilnih telefona, wc šolja… U laboratoriji se na temelju tih uzoraka virus nije "primio".
"Virus se širio na drugim mestima. Na skijaškim zabavama, na fudbalskoj utakmici u Bergamu… Ne postoji značajan rizik od zaraze pri odlasku u kupovinu. Zaraza se ne širi doticanjem istih predmeta, nego dužim boravkom ljudi u neposrednoj blizini jedni drugih", rekao je dr Hendrik Štrek, direktor Instituta za infektologiju u Bonu, predstavljajući PRELIMINARNE rezultate (zbog čega je potom žestoko kritikovan).
On je posebno naglasio da se ovaj virus, nazvan Covid-19, možda ipak ne širi tako lako kako se u početku pretpostavljalo i verovalo.
"Znate kako možete da se zarazite? Ako neko ko je zaražen, iskašlje se u ruku i tom rukom dodirne kvaku na vratima, recimo. Odmah posle njega druga osoba treba da dotakne istu tu kvaku i potom se dodirne po licu. Stvarno je mala šansa da se virus prenese putem takozvane zaražene površine", rekao je Štrek.
STRUČNA JAVNOST ŽESTOKO KRITIKUJE "STUDIJU" ŠTREKA
Međutim, nakon što je saopštio ove preliminarne rezultate Štrek se našao na udaru stručne javnosti. Pre svega njegovi nalazi su drugačiji od svih koji su do sada rađeni širom sveta.
Zameraju mu se mnogo toga. Pre svega da je požurio da sve ovo "istrtlja" u javnost, i da nije poštovao uobičajenu naučnu proceduru. On je, kažu njegovi kritičari, prekršio pravilo da se ovakve stvari ne saopštavaju na konferencija za novinare, već uobičajeno u naučnim žurnalima (koji se objavljuju dva, tri puta godišnje), ali i to nakon što je eksperiment dobro proučen i analiziran do detalja.
"Naravno, mogli smo da zadržimo ove rezultate samo za sebe, da analiziramo sve na miru, zapišemo sve do čega smo došli, pa da sve to pripremimo za štampu, za šta bi nam bile potrebne tri nedelje, što jeste kratak vremenski rok, da se razumemo. Ali, mislim da bi tada bilo kasno", rekao je Štrek odgovarajući na kritike.
Zamera mu se i način na koji je sproveo ovo istraživanje, a pogotovo to što nigde nije ostavljen pisani trag ovog istraživanja, a malo šta nervira naučnike kao to.
Takođe je upitno kako je Štrek sakupio i obradio podatke iz oko 500 domaćinstava u oblasti Hajnzberg. Kritikuju Štreka jer je koristio testove na antitela kompanije "Euroimmun", koji po mišljenju virusologa Kristijana Drostena, daju mnogo pogrešnih pozitivnih rezultata testova.
Štrek ističe da zbog vremenskog ograničenja nije dodao tekstualni deo u studiji, nego je održao sastanak preko platforme Zoom tokom kojeg je predstavio svoju metodologiju i takođe spomenuo koji podaci mogu da se primene na celu Nemačku, a koji ne. Takođe je podatke u studiji sastavio prema protokolu SZO, što je zahtevao Drosten, i proverio svoje testove na antitela (IgG i IgA) na takozvanom neutralizacionom testu.
"Toliko je malo objašnjenja u ovoj teoriji da se ništa ne razume", istakao je Drosten.
Dakle, celu ovu teoriju uzmite sa ogromnom dozom rezerve.