Proučavajući polne organe zmija, naučnici su po prvi put otkrili da ženke imaju klitoris. Istraživači ističu da su prethodne studije pogrešno tumačile organe kod ženki zmija kao mirisne žlijezde ili nedovoljno razvijene verzije penisa, prenosi Gardijan.
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society B, istraživači su otkrili da zmije imaju dva pojedinačna klitorisa – hemiklitore – odvojene tkivom i skrivene kožom na donjoj strani repa.
„Ženske genitalije su upadljivo zanemarene u poređenju sa njihovim muškim pandanima, što ograničava naše razumijevanje seksualne reprodukcije evolutivne loze kičmenjaka“, ističu autori studije.
Poznato je da mužjaci zmija i guštera imaju hemipene – par penisa koji se izbacuju van tela tokom reprodukcije. Kod mnogih vrsta, hemipeni su prekriveni bodljama ili kukama.
Glavna autorka studije i doktorand na Univerzitetu u Adelaidi, Megan Folvel, ističe da su „uobičajeni tabui vezani za ženske genitalije“ mogući činioci zašto klitoris kod ženki zmija nije ranije opisan.
„Mislim da je u pitanju kombinacija neznanja šta tražim, kao i predrasuda“, navodi Folvelova.
„Pokušaj da se tako nešto pronađe nije uvijek lak – jer su neki od tih organa izuzetno mali“, dodaje Folvelova koja je prvo je secirala klitoris zmije otrovnice, u kojoj ovaj organ ima trouglasti oblik „kao srce“.
„Imala sam sreće što je otrovnica imala prilično izražen hemiklitor“, kaže naučnica.
Studija ukazuje da polni organi „imaju funkcionalni značaj u parenju“ kod zmija. Iako je potrebno više istraživanja ponašanja zmija, Folvelova napominje da njen tim pretpostavlja da hemiklitori „pružaju neku vrstu stimulacije za vaginalno opuštanje i ispuštanje sluzi koja bi pomoglo ženki da tokom kopulacije ne dođe do oštećenja zbog hemipenskih kuka i bodlji tokom parenja“.
„To takođe može biti signal jajnicima da ovuliraju i jajovodu da se potencijalno pripreme za skladištenje sperme“, dodala je ona.
Istraživači su nastavili da istražuju još 10 zmija od devet različitih vrsta, uključujući pitone, pafedere i meksičke mokasine.
„Pojedini klitorisi su prilično mišićavi i veliki kod pojedinih vrsta, ali su kod drugih izrazito tanki, položeni i sićušni“, objašnjava dr Džena Krou-Ridel, koautor studije i postdoktorand na neuroekologiji na Univerzitetu La Trobe. Veličine su se kretale od manje od milimetra do sedam milimetara.
Studija je otkrila da se hemiklitori sastoje od erektilnog tkiva koje verovatno otiče od krvi, kao i od nervnih snopova koji „mogu ukazivati na osjetljivost na dodir, slično klitorisu kod sisara“.
„Sada kada znamo da postoji, znamo kako izgleda, znamo da postoji erektilno tkivo sa nervima – ne možemo a da ne pomislimo: Zašto ovo ne bi proizvodilo i zadovoljstvo?“, pita se Krou-Ridelova.
„Mislim da je važno otvoriti ta pitanja i za zmije.“
Studija je objavljena posle prikaza istraživanja predstavljenog u Sjedinjenim Državama početkom godine koje je utvrdilo da klitoris kod ljudi ima između 9.850 do 11.000 nervnih vlakana – oko 20 odsto više od ranije široko citiranog broja od osam hiljada do koga se navodno došlo istraživanjem sprovedenim na kravama.