Pre tačno 21 godinu Frančesko Toti je postigao svoj prvi gol u dresu rimske "vučice". I još nije rekao sve što ima...
Da je prvi gol Frančeska Totija osoba, živo biće, i da živi u Americi, danas bi ušetao u jedan od onih dragstora što rade po čitav dan. Prošetao bi između rafova, otišao do hladnog frižidera, a onda sa braon papirnatom kesom "u ruci", seo na stepenište ispred zgrade i popio svoje prvo pivo.
Danas je prvi gol Frančeska Totija u dresu Rome proslavio i "američko" punoletstvo.
21 godinu prošlo je otkako je dečak iz Rima otpočeo svoj put do konačnog krunisanja u Princa "večnog grada"!
Debitovao je pod palicom Vujadina Boškova, i to u poslednjoj pobedi koju će "Veliki Vujke" ostvariti na klupi "vučice". Tada, kao 17-godišnjak, nije imao šta da traži pored Kaniđe i Karnevalea, ali mu je Boškov i pored toga omogućio da oseti teren protiv Breše. Prepoznao je u njemu "ono nešto".
Prošlo je 18 meseci od njegovog debija, pa do prvog gola.
Nisu to bili veliki minuti, ali mnogo ovdašnji treneri bi izgubili strpljenje za dečaka koji još nije imao svoju šansu. Vodile bi se statistike koliko utakmica je bez gola... Pa kakav je to onda talenat?
U Rimu se nisu tako skupo opekli, jer su dobro znali da priče velikih igrača nisu uvek filmske.
4. septembra 1994. godine preko 60 hiljada ljudi gledalo je naizgled običnu utakmicu protiv Fođe na "Olimpiku", i retki su oni koji su te nedelje bili svesni da prisustvuju istorijskom trenutku. Loptu je sa leve strane zavrnuo Jonas Ter, Danijel Fonseka je loptu vratio glavom ka dečaku koji je natrčavao i... Gol!
Jednu sekundu nije proveo Toti razmišljajući o načinu na koji će šutirati, da li ima boljih opcija, da li mu neko dolazi sa leđa....
Već u narednom trenutku slavio je svoj prvi od 299 golova koliko je postigao u dresu Rome.
Nisu mu smetale loše sezone koje je rimski tim imao, igrači koji su odlazili zbog boljih ponuda, drugačije uloge kod trenera, mali broj trofeja... Ne, on nikada nije poželeo da napusti brod zvani Roma, ma koliko oluja bila jaka.
Postao je "Princ Rima", ali nikada nije postao "Kralj Italije". Malo zbog drugih, a malo i zbog sebe...
Prošle godine je Toti postao najstariji igrač koji je postigao gol u Ligi šampiona. Učinio je to prelepim lobom preko Džoa Harta, pa se postavlja pitanje: gde su njegove granice?
I koliko ovakvih igrača je još uvek u svetu fudbala? Koliko će ih biti ubuduće?
Vrlo malo...