Čuveni Dejan Bodiroga je ispričao sve detalje oko odluke da ne ode u NBA ligu.
Dejan Bodiroga je jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Njegovi uspjesi na klupskom i reprezentativnom nivou su nevjerovatni.
Legendarni as se ne pojavljuje često u medijima, a sada je to učinio. Dao je veliki intervju za hrvatski portal "Indeks" i tu se dotakao mnogih bitnih tema, poput one zašto nikada nije otišao u NBA ligu.
Bodiroga je pričao o čuvenom potezu sa peškirom Redžija Milera, pa o tome da navija za Partizan, a tokom razgovora je pričao i o dijelu koji sve zanima. Zbog čega nije otišao "preoko okeana".
"Postoji nekoliko zanimljivih situacija što se tiče toga. Kada me je 1995. godine skautirao Sakramento i kada me je kasnije izabrao na draftu, ja sam bio pod ugovorom sa Milanom. Boša Tanjević je, kao moj tadašnji trener, rekao njima da me neće pustiti i da imam da odradim još godinu dana ugovora i da tek kada odradim ugovor do kraja onda odlazak u NBA može da dođe u obzir", počeo je Bodiroga.
To se i dogodilo, ali je Dejan želio da uradi još jednu važnu stvar prije toga.
"Tada smo osvojili prvenstvo, a ja sam razmišljao da, prije nego što odem u NBA, želim da ostavim neki trag u Evropi. Igrali smo za pobjedu, za titule. Poslije toga je došlo osvajanje Evrobasketa sa reprezentacijom 1995. godine, pa odlazak na Igre i osvajanje medalje u Atlanti. Bila mi je želja da osvojim Evroligu, da odradim svaki stepenik na pravi način, pa da kao dokazan igrač odem u Ameriku. Međutim, karijera mi je otišla u sasvim drugom smijeru, imao sam sreću da igram u velikim klubovima, da se borim za trofeje. San mi je bio ispunjen jer, od kada sam odlučio da se bavim košarkom, cilj mi je bio da osvojim nešto i da ostavim trag."
Mogao je to da učini kasnije, prilika za to je bilo, ali...
"Kasnije, poslije Panatinaikosa, kada sam već imao 29-30 godina, dobio sam ponudu Rudija Tomljanoviča da dođem u Hjuston. Bilo je još ponuda nekih izuzetnih NBA klubova i priznaću da me to kopkalo. Ipak, smatrao sam da sam već u nekim godinama i da bi bilo kasno da se odlučim za taj korak. Možda je trebalo ranije da odem. Poslije toga sam dobio ponudu Barselone koja nikada nije bila prvak Evrope i to mi je bio novi izazov. Sa Panatinaikosom sam osvojio sve, podigli smo klub, pa se pojavila želja da sa Barselonom pokušam da napravim nešto što niko nije uspio. Sama Jugoplasitka ju je tri puta zaredom dobijala na fajnal-foru i to su bile velike traume za Barsu."
Ostaje uvijek ono čuveno "šta bi bilo, kad bi bilo", mada Dejan naglašava da ne žali što se nije oprobao u NBA ligi.
"Vukla me je želja da sa Barselonom osvojim nešto. Sada, kada razmislim o karijeri ne žalim ni za čim. Ništa ne bih promijenio ni jedan zarez u svojoj biografiji. Presrećan sam što sam igrao u najboljim evropskim klubovima, što sam osvojio toliko toga i što sam živio u nekim od najlepših gradova na svijetu. To je nešto neprocjenjivo i karijeru sam završio ispunjen."
Njegov način razmišljanja se mnogo razlikuje od onog koji imaju današnji igrači. Za razliku od Dejana, sada veliki broj mladih odlazi u NBA. Pričao je i o toj temi i igračima u današnje vrijeme.
"U jednom momentu je u NBA ligi bila trećina neameričkih igrača. Amerikanci pokupe sve vrijedno i talentovano iz Evrope, a mnogi tamo odlaze prečicom, bez dokazivanja u Evropi, pa se brzo vrate jer ne dobiju šansu. Razumijem te klince, bogate ponude dobiju, takve ne bi dobili u Evropi, ali je takva politika osiromašila evropsku košarku. U suprotnom smijeru dolaze nekvalitetni američki igrači koji ne prave razliku kakvu bi trebalo da prave. Mnogi od njih igraju na uštrb domaći igrača od kojih čak nisu ni bolji, a treneri imaju pritisak da daju šansu polovnom strancu koji je iskusan nego da istrpe mladog igrača, svi jure rezultat preko noći, a mali broj klubova ima politiku stvaranja domaćih igrača", zaključio je Bodiroga.