Zamenik kapitena crno-belih priča o iskušenjima u aktuelnoj sezoni, borbi za plej-of, neizvesnim završnicama, kašnjenju plata, Dušku Vujoševiću...
Kalendarska 2014. godina gotovo u potpunosti se poklapa sa drugim boravkom Milenka Tepića u Partizanu.
Sredinom decembra 2013. raskinuo je ugovor sa Lijetuvos Ritasom, vratio se u klub u kome je pružao najbolje igre u seniorskoj karijeri, i sa njim ponovo doživeo lepe trenutke, ali sada i mnogo više neprijatnih nego u periodu 2006-2009, kada je sa crno-belima osvojio osam od mogućih devet trofeja, dva puta igrao četvrtfinale plej-ofa Evrolige i jednom Top 16 fazu.
Tepić (27 godina, 202 cm) i Partizan grčevito se bore za četvrto mesto u ABA ligi, u utorak su posle dosta peripetija pobedili Solnok i doveli skor do 50 odsto uspešnosti (7-7).
U isto vreme stigla im je povoljna vest iz Ljubljane, da je Olimpija izgubila od Cibone, čime je njena prednost u plej-of trci svedena na jednu pobedu.
"Da su pobedili, bilo bi nam teže, opet, ne i nemoguće. Stvar je u tome da mi moramo da uđemo u seriju pobeda. Ne možemo cele sezone da očekujemo od Olimpije, ili neke druge ekipe, da gubi utakmice i da se na taj način plasiramo u plej-of", rekao je Tepić na početku intervjua za MONDO, u okviru predpraznične posete našoj redakciji.
"Kraj sezone je prilično daleko, ostalo je još 12 kola. Možemo da se okrenemo prethodnim godinama, pa da vidimo sa koliko poraza se išlo na Fajnal for. Najčešće između osam i 10. S obzirom na dosadašnje rezultate, mislim da će ove sezone 10 poraza biti maksimum koji možemo sebi da dozvolimo".
"Naravno, to su sve predviđanja. Mi ćemo probati da dobijemo svih 12 utakmica do kraja. Najbolja matematika bi bila da to uspemo. A, u svakom slučaju se nadam da ćemo izgubiti najviše još tri puta".
Slažeš li se da su Crvena zvezda Telekom, Budućnost i Cedevita sigurni na prve tri pozicije i da će borba za četvrto mesto biti tema "broj 1" do kraja takmičenja?
"Zvezda i Budućnost do sada su pokazali da su jako ozbiljni. Cedevita je imala loš start, pa je zaigrala bolje. Objektivno, teško će joj neko ugroziti treće mesto, ako sama ne bude pravila kikseve. Opet, oni se iz Evrolige prebacuju u Evrokup, pa zgusnut kalendar može da se loše odrazi u nekoj od utakmica ABA lige. Tako da ta borba verovatno nije završena, dok su Zvezda i Budućnost prilično sigurni".
Nemali procenat navijača Partizana na internet forumima u ovoj situaciji priželjkuje polufinale protiv Zvezde, gde bi se išlo na "sve ili ništa"?
"Malo je ekipa u Evropi koje počnu sezonu na visokom nivou, nastave da pobeđuju i na isti način je završe. Obično u određenim periodima bude oscilacija, neočekivanih poraza, ali ako ste pravi, opet zaređate sa pobedama kada bude najvažnije".
Kakve bi vam bile šanse da eliminišete najvećeg rivala?
"Njihova blaga prednost bio bi domaći teren. U rivalstvu Zvezde i Partizana stvari kao što su taktika, prost kvalitet i broj pobeda u prethodnim mečevima, ne znače toliko mnogo. A, slažem se da bi svaka pobeda u polufinalu ABA lige i plasman u Evroligu činili sezonu uspešnom, bez obzira na sve što se događalo pre".
Šta su trenutno "gorući" problemi ekipe Partizana? I šta konkretno treba uraditi, da biste stabilizovali igru na višem nivou?
"Mislim da posle teškog perioda na početku sezone i kompletiranja 'u hodu', sada imamo zaista dobar tim, ali koji je neuigran i ima problema sa povredama. Otkako se Gagi Milosavljević vratio i Saša Pavlović došao, nismo sastavili dva treninga u punom sastavu. To nam trenutno najviše fali. Ovaj tim ima dosta kvaliteta, ali treba mu vreme dobrog treninga i da svi budemo zdravi, da bi se taj kvalitet video u potpunosti".
Kako reagujete na poraze od objektivno slabijih ekipa, koji vas udaljavaju od cilja. Recimo, na nedavni neuspeh u Zadru?
"Pre svega, tu utakmicu nismo odigrali na nivou njene važnosti i na nivou protivnikove forme, koja je bila u usponu. Nadam se da na kraju neće biti razloga da kažemo 'e, da smo onda dobili u Zadru...' Znate i sami kako je u sportu, kada gubiš, svi su tužni i nezadovoljni, kada pobeđuješ, stvari idu u drugu krajnost. Naša sreća je što se utakmice brzo ređaju i što nema vremena da razmišljamo o onom što je prošlo. Taj kiks moraćemo da nadoknadimo na nekom težem terenu".
Prihvatio si najveći deo tereta na poziciji plejmejkera, iako to nije tvoja osnovna pozicija. Kako podnosiš 30-ak minuta po utakmici i da li se ta minutaža (najveća u timu), uz ozbiljne zadatke u odbrani, negativno odražava na tvoje partije?
"Umor je u našem poslu normalna stvar. Sa umorom se igra, on ne može da bude alibi za nešto što niste uradili. Na tebi je da budeš spreman za svaku utakmicu. Svoje igre posmatram kroz rezultate tima. Svi ćemo izgledati bolje na terenu kada počnemo da pobeđujemo".
I prošle sezone, kada si došao da zameniš povređenog Vestermana, imao si sličnu ulogu. Gde su razlike?
"Sada sam malo više 'na lopti', posebno početkom sezone, kada je bilo manje igrača koji mogu da preuzmu organizaciju. Prošle sezone je Bogdan (Bogdanović) to dosta radio, igrali smo u paru..."
Šta bi dolazak klasičnog "pleja" sada značio tebi lično i ekipi? Već je skoro januar...
"Svakom igraču je potrebno vreme da se uklopi u sistem i pokaže svoj puni kvalitet. Priča o plejmejkeru je aktuelna od početka sezone, ali o tome znam koliko i vi. Dobar igrač ne šteti nijednoj ekipi. Odnosno, svaki dobar igrač i dobar čovek je dobrodošao".
Koliko vas sputava imperativ pobeđivanja, s obzirom na to da se posle 1-3 starta u ABA ligi, svaka utakmica očekuje kao sudbonosna?
"Na nekim utakmicama se to prilično osetilo. I u Evrokupu je bilo slučajeva da želju i borbenost, kao i podršku punog Pionira, ne znamo da pretvorimo u kvalitet igre i radost na terenu. Dođe nam motivisan i prilično rasterećen protivnik, na početku stekne prednost i napravi nam 'pakao'. Šutevi koje oni ubacuju deluju nemoguće, u odnosu na nešto lako, što mi promašujemo. Bilo je takvog pritiska i protiv Solnoka, na sreću, pobedili smo".
"Oprostili smo se od Evrope, što nije dobro, ali u ABA ligi ima još dosta da se igra. Na nama je da bolje kanališemo našu energiju, pa i taj pritisak, koji je u Partizanu normalan, posebno ove sezone, kada su rezultati lošiji nego pre. Kada naviknete na neke standarde, teško je prihvatiti nešto što je ispod toga".
Svetla tačka u ovoj sezoni su navijači, koji su ostali uz tim?
"Partizan je institucija, pravi rezultate i igrače preko 50 godina. Navijačka ljubav stvarana je sve to vreme. Pravi navijač je tu i kada rezultati nisu najbolji, a Partizanovi navijači sigurno to jesu. Pune dvoranu i kada gubimo, pružaju podršku kada nikome nije lako i hvala im na tome. Verujem da ćemo im se odužiti".
"Totalno su pomešana osećanja. Jako ste nervozni i razočarani, a na drugoj strani vam navijači pokazuju veru i odanost. Posebna situacija, verovatno jedinstvena u svetu".
A susreti na ulici?
"Retko me zaustavljaju nepoznati navijači, ali kada dođe do nekih razgovora, uglavnom nailazim na umerene stavove. Inače sam spreman na kritiku, ona je sastavni deo posla kojim se bavim..."
Mnogo se priča o dugovanjima i neisplaćenim zaradama u Partizanu. Koliko taj faktor objektivno utiče na sportske rezultate?
"Trudimo se da prihvatimo stvari kakve jesu i da to ni najmanje ne utiče na naš odnos prema treningu, pogotovo prema utakmicama, a ni na naše međusobne odnose. Mnogo je lepše kad su svi plaćeni i kada je to na vreme, ali meni ova situacija ne odvlači ni promil pažnje i želje da napravimo nešto veliko ove sezone. Verujem, ni drugima".
Prema rečima trenera, prošle sezone si tražio da poslednji budeš "namiren", kada stigne novac za isplatu?
"Mislim da je to normalno, da prvo mlađi igrači dobiju to što im pripada".
Uskoro puniš 28 godina, već si proveo pet sezona u inostranstvu, kakva su ti razmišljanja za dalje?
"Sve ambicije su mi vezane za ovu sezonu. Ako uspemo, svi ćemo se osećati ostvarenije, uspešnije i biće nam lakše da razmišljamo o sledećem koraku".
"Ove sezone mi to pada teže nego ranije, jer smo generalno manje pobeđivali i te utakmice 'na jednu loptu' su mogle da nam budu šansa za prolaz dalje. Posebno mi je krivo zbog meča protiv Krasnjeg oktobra, gde sam na kraju uzeo lošiji šut nego što sam mogao. Šut koji sam promašio u Bandirmi bio je rezonski..."
"Sve su to normalne stvari u košarci, bilo je takvih šuteva i biće ih. Jednostavno, ne gledam ih kao jedino što je odlučilo pobednika. Igralo se pre toga 39 i po minuta, na kraju se svelo na to da li će jedna lopta proći kroz obruč... Ali, ne mislim da su neke ranije odbrane i napadi bili mnogo drugačiji, mnogo manje važni".
Šta te je letos motivisalo da ostaneš, kada je postalo jasno da nećete igrati Evroligu i da vam predstoji teška i problematična sezona? Imao si važeći ugovor, ali mogao si lako da ga raskineš na osnovu dugovanja.
"Kada sam dolazio iz Lijetuvosa, dogovorio sam se da budem tu do kraja prošle i čitavu ovu sezonu. Da nisam već tada računao da ću ostati, bez obzira šta će se desiti, ne bih potpisivao takav ugovor. Dule Vujošević po završetku sezone je potvrdio želju da ostanem i to su bili osnovni faktori".
Kakav je tvoj ljudski i profesionalni odnos sa Vujoševićem?
"Na terenu se zna ko je trener, ko igrač, ali posle toliko godina saradnje je normalno da smo razvili i prijateljstvo. Drago mi je zbog toga i sa te strane mi je veće zadovoljstvo što mogu da igram za njega".
"Kao i svaki trener, Dule od igrača zahteva određene stvari. Ako poštujete te zahteve i dajete sve od sebe, on to zna da ceni, čak i više nego neki drugi treneri. Igrači znaju da sve što radi, radi iz najbolje namere, pa i kada ponekad pređe granicu, niko mu to ne zamera. Svi znaju koliko je dao Partizanu i svakom od nas pojedinačno".
Smeta li ti kada te opsuje za vreme utakmice?
"Kao što rekoh, ništa od toga nije iz loše namere, nego iz želje da ekipa i svako od nas igra bolje. Utakmica nije jednostavna stvar. Drugačije su tenzije nego na treninzima, gde su mirnije glave i gde svi mogu lakše da se iskontrolišu".
Sa Teodosićem, Labovićem, Dragovićem, Štimcem i drugima, bio si deo trofejne generacije, koja je u mlađim kategorijama osvojila sve što je mogla. Neki od vas su dogurali do "A" tima, tebe nema od 2012. i kvalifikacija za Eurobasket...
"Reprezentacija je vrhunac karijere svakog sportiste. Imao sam čast da godinama igram za svoju zemlju i kao što sam dugo bio zasluženo pozivan, tako me poslednja dva leta nije bilo na spisku selektora".
Tvoj drug iz pionirskih dana, Miloš Teodosić, vremenom je postao ponajbolji plejmejker u Evropi.
"Uvek je imao poseban talenat. Mislim da su svi treneri koji su radili sa njim zaslužni što ga je razvio u punom svetlu, naročito u poslednjih nekoliko sezona. Jako mi je drago što igra na tom nivou i što reprezentacija ima igrača na kome može da bazira budućnost i ambicije".