Miroslav Raduljica pred odlazak na završne pripreme za Mundobasket - o formi nacionalnog tima, pobedi pred 20.000 Grka, o svom miru u Kini i novitetima koji ostale igrače čekaju van terena...
Reprezentacija Srbije u utorak popodne preko Frankfurta leti za Šenjang, gde će od 23. do 27. avgusta učestvovati na poslednjem turniru pred početak Svetskog kupa, 31. avgusta.
"Orlovi" su posle Finske i Litvanije na domaćem terenu zabeležili još četiri pobede (Litvanija, Italija, Turska, Grčka), tako da imaju impresivan učinak u pripremnom periodu, uprkos kasnom priključivanju NBA igrača i nezaobilaznim povredama.
Miroslav Raduljica, osvajač srebra na Svetskom prvenstvu 2014. i Olimpijskim igrama 2016, koji je iz Kine redovno dolazio na kvalifikacione "prozore" za Mundobasket, poručuje da pobede i porazi trenutno nisu od najvećeg značaja.
"Da, 6-0, ali mi to stvarno ne gledamo tako. To jeste sjajno za navijače, za sve ljude koji vole košarku i prate našu reprezentaciju, a nama je svaka utakmica prilika da isprobamo nešto drugo od oružja koje imamo. Zato i vidite neke 'čudne' rotacije - nekome čudne, ali ne i nama koji smo u timu", kaže 31-godišnji centar.
"Kostur" reprezentacije, počev od selektora i njegovih pomoćnika, nije se mnogo menjao od 2014. Neki igrači su se povukli zbog godina, neki nisu tu silom prilika, ali konstanta opet postoji.
"Imamo puno poverenje u stručni štab. Tu je neko pametniji, ko vodi računa o svemu na jako dobar način. Složićete se da rezultati u poslednjih pet godina govore da je to stvarno vođeno kako treba. Verujem da će taj sistem ponovo dati rezultate".
Za samo nedelju dana, ekipa je ostala bez dvojice važnih igrača. Kakva je reakcija na takve šokove?
"Sa ljudske strane nas sigurno poremeti, zato što su to naši drugari, cimeri i braća. Nije ti svejedno, osećaš se bukvalno kao da se tebi dogodilo. Ali, sa igračke strane, ti znaš da moraš da nastaviš dalje, bez obzira na druga koji neće biti sa tobom. Uz svo poštovanje, imaš viši cilj. Srce mi se cepa i zbog Gagija i zbog Tea, ali i sam Gagi je rekao - to je život profesionalnog sportiste".
Bez obzira na sve, iako su to još pripreme, oni koji izađu na teren se ne štede. U Atini je vođena borba kao da je reč o polufinalu SP, kao što bi zaista moglo da se desi da se Srbija i Grčka bore za sigurnu medalju.
"Pokušavamo da implementiramo stvari koje ćemo raditi na Svetskom prvenstvu. Svaka utakmica je sve jača i jača, ova poslednja je stvarno bila najjača, u najlepšoj atmosferi, u Atini u kojoj svi volimo da igramo. Dvadeset hiljada ljudi, Grčka u gotovo najjačem sastavu... Ali, pokazali smo da se možda malo treba plašiti i Srbije".
"HODAJUĆI PRIRUČNIK"
Raduljica kroz smeh kaže da mu drugovi i porodica pred put za Kinu kažu kako se "vraća kući", budući da prethodne dve sezone proveo u Đangsu Dragonsima.
"Kažu mi da sam ovde potpuno lud, vozim auto, idem ovamo, onamo, završavam svašta, sve sam. Tamo upadneš u jedan kolosek i nema ni levo, ni desno... Međutim, iako su svuda milioni ljudi, tamo zaista sve lepo funkcioniše, što mi dozvoljava da se osećam jako smireno. Sednem na bicikl i u toj širini se osećam kao svoj na svome".
Tokom Mundobasketa verovatno neće biti tako mirno...
"Ne samo zbog mene, nego i zbog ostalih 11 momaka - ne zna se ko je jače ime od kojeg. Ali mislim da su Kinezi to jako dobro organizovali i da neće biti previše kontakta sa distrakcijama bilo kog tipa. Moći ćemo da radimo svoj posao, zbog koga i idemo tamo".
Raduljica je jednom prilikom rekao da bi zbog svog iskustva trebalo da napravi priručnik za saigrače, budući da je Kina po mnogo čemu drugi svet u odnosu na Evropu i SAD.
"Ko ne zna, pa ode tamo a nije skinuo 'VPN', šta će da radi? Neće moći ni da komunicira sa porodicom. To je tamo najosnovnija stvar. Mogu naravno da dam neke savete, jer pošto živim tamo, imam pristup aplikacijama za plaćanje, za pozivanje taksija, naručivanje hrane... Moji saigrači nemaju kineske kartice, nemaju 'Alipay', 'WeChat'... Ako nekome nešto bude trebalo, tu sam", poručio je Miroslav Raduljica.