Ako niste sigurni da li ima smisla kupovati ove dodatke ishrani, možda će vam biti od koristi da pročitate šta i zašto svakodnevno koriste naučnici, od stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja do fiziologa.
Na tržištu suplemenata i različitih dodataka ishrani vrte se milijarde. Ali, za razliku od farmaceutskih kompanija, proizvođači suplemenata nisu dužni da dokažu da su njihovi proizvodi i efikasni, već samo da su neškodljivi po zdravlje.
Ako niste sigurni da li ima smisla kupovati ove dodatke ishrani, možda će vam biti od koristi da pročitate šta i zašto svakodnevno koriste naučnici, od stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja do fiziologa.
Kurkuma
"Kurkuma je čest sastojak južnoazijske kuhinje, ali poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se pozitivnim uticajima ovog začina na zdravlje. Koristim ga svakodnevno već dve godine, a njegovu primenu u ajurvedskoj medicini proučavam već nekoliko godina. Kurkuma se koristi u tradicionalnoj medicini u mnogim regionima Azije, kao sredstvo za lečenje upalnih procesa u organizmu i za ubrzavanje zarastanja rana. Sada nova naučna istraživanja pokazuju da kurkumin, supstanca koja se nalazi u kurkumi može da smanji rizik od različitih oboljenja, uključujući reumatoidni artritis, kardiovaskularne bolesti, demenciju i određene tipove kancera. Dokazi naučnih studija koje su se bavile uticajem kurkume na zdravlje nisu konačni, ali smatram da su dovoljno ubedljivi, tako da uzimam kurkumu svakog jutra, uz svoju prvu šolju kafe", kaže dr Sajmon Bišop, predavač na katedri za javno zdravlje i primarnu zaštitu Bangor univerziteta, prenosi IFLScience.
Vitamin D
"Vitamin D se sintetiše u našem telu, uz pomoć sunčevih zraka, tako da oni koji žive u zemljama sa hladnijom klimom, ili dosta vremena provode u zatvorenom prostoru mogu patiti od nedostatka vitamina D. Takođe, i osobe tamnije puti imaju povišen rizik od manjka vitamina D, pošto melatonin usporava stvaranje vitamina D u organizmu. Procenjuje se da od nedostatka ovog vitamina pati milijardu ljudi u svetu. Većina ljudi zna da nam je vitamin D neophodan za zdrave kosti, ali tokom poslednjih nekoliko godina nauka je došla do zaključka da nam manjak vitamina D imunitet čini manje efikasnim, povećava rizik od opadanja mišićnih funkcija, a može da vodi i u depresiju. Vitamin D jedan je od najjeftinijih suplemenata, i vrlo je jednostavno sprečiti njegov deficit. Tokom zimslih meseci, uzimam dozu od 50 mikrograma svakog dana", kaže dr Grejem Klouz, profesor fiziologije na Univerzitetu u Liverpulu.
Probiotici
"Dobre bakterije koje nastanjuju naša creva važne su za naše fizičko i mentalno zdravlje. Ali, njihov balans lako se poremeti lošom ishranom, konstantnim stresom, i nedostatkom fizičke aktivnosti. Jedan od načina da ove dobre bakterije ostanu u ravnoteži je i uzimanje probiotika kroz namirnice koje ih sadrže, jogurt, kefir i kombuhu, na primer. Istraživanja pokazuju da uzimanje probiotika blagotvorno utiče na opšte zdravstveno stanje i poboljšava imuni odgovor organizma", kaže dr Džastin Roberts, predavač na katedri za sportsku medicinu Raskin univerziteta.
Omega-3
"Omegu-3 počeo sam da uzimam nakon zimskog seminara Nutricionističkog društva 2016. godine. Naučni dokazi da omega-3 može da poboljša rad mozga, da je dobra prevencija poremećaja raspoloženja i da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti predstavljeni tada su me naterali da analiziram svoj način ishrane. Shvatio sam da ne unosim dovoljno omega-3 masnih kiselina. Zdrava odrasla osoba trebalo bi da unosi između 250 i 500 mg dnevno, tako da sam odlučio da uzimam suplementaciju", kaže dr Hejl Moravej, predavač na Univerzitetu u Mančesteru.
Ništa osim prave hrane
"Godinama sam uzimao suplemente, ali pre šest godina sam se predomislio. Nakon istraživanja koje sam spoveo pišući knjigu, shvatio sam da kliničke studije, kad su bile sprovođene u skladu sa zahtevima nauke, i nezavisno od proizvođača, ne nude nikakve dokaze o efikasnosti suplemenata, a u nekim slučajevima čak se pokazalo da su suplementi bili i štetni po zdravlje. U mnogim slučajevima postoje dokazi da određene hemikalije koje se nalaze u suplementima 'rade' prirodno, kad ih proizvede telo samo, ili ih unesemo kroz hranu. ali ne i kada ih unesemo veštački sintetisane, suplementacijom. Dakle, umesto da uzimam sintetičke proizvode, opredelio sam se da sve nutrijente, vitamine i minerale koji su našem organizmu neophodni unosim pažljivo izbalansiranom ishranom, upravo onako kako je priroda i predvidela", kaže dr Tim Spektor, profesor genetike na Kings koledžu u Londonu.