Ko su najtrofejniji igrači i treneri u istoriji Evrolige i Kupa šampiona? Ko je najčešće učestvovao na Fajnal for turnirima? Ko je "kralj strelaca" u mečevima za trofej?
Najjače evropsko klupsko takmičenje kroz istoriju je više puta menjalo format, ali sigurno najvažnija promena sprovedena je u sezoni 1987/88, kada je šampion prvi put odlučen na Fajnal foru.
Turnir je održan u belgijskom Gentu (Ganu), učestvovao je i Partizan, a titulu je osvojio Milano.
Vrlo brzo, već u naredna tri ciklusa, kada je fenomenalan niz trijumfa ostvarila splitska Jugoplastika/Pop 84, postalo je jasno da je Fajnal for specifičan i krajnje nepredvidljiv, ali baš zato maksimalno atraktivan i efektan način da se završi sezona.
Kao takav je opstao i od 1992, kada je Kup šampiona transformisan u Evroligu, a takođe i u modernoj eri, u kojoj je organizaciju takmičenja preuzeo prvo ULEB, a kasnije je ona prešla u ruke samih klubova deoničara "Euroleague Basketball".
Evo koji klubovi i pojedinci su tokom 60 godina postojanja Kupa šampiona i Evrolige uspeli da postanu deo istorije, sa posebnim osvrtom na "Fajnal for eru", od 1988. do danas.
Trideset prvo izdanje počinje u petak u Beogradu!
TITULE (UČEŠĆA) NA F4
Panatinaikos 6 (11), Makabi 4 (12), Split 3 (3), Olimpijakos 3 (10), CSKA 3 (16), Real 2 (8), Barselona 2 (14), Žalgiris 1 (1), Milano 1 (2), Huventud 1 (2), Limož 1 (3), Virtus 1 (3), Fenerbahče 1 (3), Partizan 1 (4).
Najviše učešća bez titule: Baskonija 5, Beneton 4, Montepaski 4, Aris 3.
TITULE UKUPNO
9 - Real Madrid (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015)
7 - CSKA Moskva (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016)
6 - Panatinaikos (1996, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011), Makabi (1977, 1981, 2001*, 2004, 2005, 2015)
5 - Vareze (1970, 1972, 1973, 1975, 1976)
3 - Olimpijakos (1997, 2012, 2013), Riga (1958, 1959, 1960), Split (1989, 1990, 1991), Olimpija Milano (1966, 1987, 1988)
2 - Barselona (2003, 2010), Virtus Bolonja (1998, 2001*), Kantu (1982, 1983), Cibona (1985, 1986)
1 - Fenerbahče (2017), Žalgiris (1999), Huventud (1994), Limož (1993), PARTIZAN (1992), Virtus Roma (1984), Bosna Sarajevo (1979), Dinamo Tbilisi (1962)
* U sezoni 2000/01 paralelno se igralo za titulu u organizaciji FIBA i ULEB, pa je Evropa te sezone imala dva šampiona.
UČEŠĆA NA F4 PO ZEMLJAMA
33 - Španija (Barselona 14, Real Madrid 9, Baskonija 6*, Huventud 2, Estudijantes 1, Unikaha 1)
26 - Grčka (Panatinaikos 11*, Olimpijakos 9, Aris 3, AEK 2*, PAOK 1)
18 - Italija (Montepaski 4, Beneton 4, Virtus 4*, Fortitudo Bolonja 3*, Milano 2, Skavolini 1), Rusija (CSKA 17*, Lokomotiva Kubanj 1)
12 - Izrael (Makabi 12*)
6 - Turska (Fenerbahče 4, Efes 2*)
4 - Francuska (Limož 3, Asvel 1), SRBIJA (Partizan 4)
3 - Hrvatska (Split 3)
2 - Litvanija (Žalgiris)
1 - Slovenija (Olimpija Ljubljana)
* Polufinalisti FIBA Suprolige (igrao se F4) i ULEB Evrolige (igrao se plej-of) u sezoni 2000/01.
NAJTROFEJNIJI IGRAČI UKUPNO
7 - Dino Menegin (1970, 1972, 1973, 1975, 1976 Vareze; 1987, 1988 Milano)
5 - Kliford Lujk (1964, 1965, 1967, 1968, 1974 Real), Aldo Osola (1970, 1972, 1973, 1975, 1976 Vareze), Fragiskos Alvertis (1996, 2000, 2002, 2007, 2009 Panatinaikos)
4 - Vejn Brabender (1968, 1974, 1978, 1980 Real), Kristobal Rodrigez (1967, 1968, 1974, 1978 Real), Emilijano Rodrigez (1964, 1965, 1967, 1968 Real), Lolo Sainz (1964, 1965, 1967, 1968 Real), Karlos Seviljano (1964, 1965, 1967, 1968 Real), Marino Zanata (1972, 1973, 1975, 1976 Varese), Šarunas Jasikevičijus (2003 Barcelona; 2004, 2005 Makabi; 2009 Panathinaikos)
IGRAČI SA NAJVIŠE UČEŠĆA
12 - Viktor Hrijapa (2003, 2004, 2008, 2009, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 CSKA)
9 - Teo Papalukas (2003, 2004, 2005, 2006, 2006, 2008, 2013 CSKA; 2009, 2010 Olimpijakos)
8 - Džej Ar Holden (2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 CSKA), Huan Karlos Navaro (2000, 2003, 2006, 2009, 2010, 2012, 2013, 2014 Barselona), Miloš Teodosić (2009, 2010 Olimpijakos; 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017 CSKA), Andrej Voroncevič (2010, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 CSKA), Fragiskos Alvertis (1994, 1995, 1996, 2000, 2001*, 2002, 2005, 2007 Panatinaikos), Derik Šarp (2000, 2001*, 2002, 2004, 2005, 2006, 2008, 2011 Makabi), Matjaž Smodiš (2001*, 2002 Virtus; 2004 Fortitudo; 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 CSKA)
7 - Aleksej Savrašenko (1997, 1999 Olimpijakos; 2003, 2004, 2005, 2006, 2007 CSKA), Kajl Hajns (2012, 2013 Olimpijakos; 2014, 205, 2016, 2017, 2018 CSKA), Tal Burštajn (2001*, 2002, 2004, 2005, 2006, 2008, 2011 Makabi), Dejvid Andersen (2001*, 2002 Virtus; 2004 Montepaski; 2005, 2007, 2008, 2009 CSKA)
NAJBOLJI STRELCI U FINALIMA
45 - Žarko Varajić (Bosna - Vareze 96:93, 1979)
37 - Vladimir Andrejev (CSKA - Real 103:99 posle dva produžetka, 1969)
36 - Dražen Petrović (Cibona - Real 87:78, 1985), Sergej Bjelov (CSKA - Vareze 66:71, 1973)
34 - Stive Čabin (Milano - Real 83:91, 1967)
31 - Erl Vilijams (Makabi - Real 75:89, 1980), Huan Antonio San Epifanio (Barselona - Roma 73:79, 1984), Emilijano Rodrigez (Spartak Brno - Real 110:99, prva od dve utakmice, 1964)
30 - Mirza Delibašić (Bosna - Vareze 96:93, 1979), František Konvička (Spartak Brno - Real 110:99, 1964), Vejn Hajtauer (Real - Dinamo Tbilisi 83:90, 1962)
NAJTROFEJNIJI TRENERI UKUPNO
9 - Željko Obradović (1992 Partizan; 1994 Huventud; 1995 Real; 2000, 2002, 2007, 2009, 2011 Panatinaikos; 2017 Fenerbahče)
4 - Pedro Ferandiz (1965, 1967, 1968, 1974 Real), Aleksandar Gomeljski (1958, 1959, 1960 Riga; 1971 CSKA), Božidar Maljković (1989, 1990 Split; 1993 Limož; 1996 Panatinaikos), Etore Mesina (1998, 2001 Virtus; 2006, 2008 CSKA)
3 - Aleksandar Nikolić (1970, 1972, 1973 Vareze), Pini Geršon (2001*, 2004, 2005 Makabi)
2 - Jevgenij Aleksejev (1961, 1963 CSKA), Valerio Bjankini (1982 Kantu; 1984 Roma), Sandro Gamba (1975, 1976 Vareze), Željko Pavličević (1986 Cibona; 1991 Split), Lolo Sainz (1978, 1980 Real), Dušan Ivković (1997, 2012 Olimpijakos)
TRENERI SA NAJVIŠE UČEŠĆA
17 - Željko Obradović (1992 Partizan; 1994 Huventud; 1995, 1996 Real; 1998 Beneton; 2000, 2001*, 2002, 2005, 2007, 2009, 2011, 2012 Panatinaikos; 2015, 2016, 2017, 2018 Fenerbahče)
11 - Etore Mesina (1998, 1999, 2001*, 2002 Virtus; 2003 Beneton; 2006, 2007, 2008, 2009, 2013, 2014 CSKA)
8 - Dušan Ivković (1993 PAOK; 1997, 1999 Olimpijakos; 2001* AEK, 2003, 2004, 2005 CSKA; 2012 Olimpijakos)
7 - Božidar Maljković (1989, 1990 Split; 1991 Barselona; 1993, 1995 Limož; 1996 Panatinaikos; 2007 Baskonija)
6 - Janis Joanidis (1988, 1989, 1990 Aris, 1994, 1995 Olimpijakos, 1998 AEK), Aito Garsija Reneses (1989, 1990, 1994, 1996, 1997, 2000 Barselona)
5 - Ćavi Paskval (2009, 2010, 2012, 2013, 2014 Barselona), Pablo Laso (2012, 2013, 2014, 2017, 2018 Real), Pini Geršon (2000, 2001*, 2004, 2005, 2006 Makabi)