Priča o praznini dugoj 20 godina... Iz pera Mile Lisice iz Banjaluke
MAJKA
(1995)
Opet bombarduju grad. Trčim pod krevet i grlim psa. I on se boji. Skupio se i čeka. Čeka da prođe. Danas duže traje, šapućem tiho psu, a on me pogleda, pa se još više skupi uz mene. Osetim kako drhti pri svakom udaru granata u daljini. Razmišljam o životu koji je ostao napolju. O komšijskim patkama. O malom crnom mačku. Razmišljam o drugarima sa kraja ulice.
Trže me tiho šaputanje.
Prošlo je, šapuće neko u sobi.
Za danas, dodaje majka.
Ja i pas ne izlazimo ispod kreveta.
Izvlačim se tek na drugi bakin poziv.
Dan za danom isto. A onda prođe dan bez skrivanja pod krevet. I još jedan. I još jedan.
Pomislih: gotovo je. I pas je veseliji. Grad malo oživi.
Upeklo jesenje sunce. Miris dozrelog voća širi se dvorištem.
Žućo legao u hlad ispod stare kruške i drema. Majka i baka u kuhinji prave džem od šljiva. Pomažem im da sakupe tegle.
Odjednom, ni od kuda, zvuk aviona. Iz ruke mi ispade tegla.
Baka vrisnu.
Trčim iz kuhinje u dvorište.
Tražim psa.
Nije pod kruškom.
Nema ga u kućici.
Izlazim na ulicu. U daljini vidim dim.
Gori stara škola.
Čujem majku kako me doziva po dvorištu.
Okrećem se.
Nebo se zamrači.
Uši se napuniše bukom.
Pade granata.
(2015)
Subota na groblju. Inje na drveću. U ruci knjiga. Moja prva knjiga.
Prolazim između grobova. Stajem pred jednim spomenikom.
Rukom skidam sneg.
Spuštam knjigu na mermer. Dubok uzdah.
Zadržavam se još malo.
Napuštam groblje.
Na spomeniku ostaje knjiga.
Ona je nikad neće pročitati.
Mile Lisica, Banjaluka
........
(Priča "Majka" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 3" i objavljena je u istoimenoj knjizi koju možete skinuti OVDJE)