Tramp razmatra pripajanje Grenlanda SAD-u, što zabrinjava Evropu i Dansku i moglo bi da ugrozi kredibilitet NATO-a.
Tek što je američki predsjednik Donald Tramp svrgnuo i uhapsio venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, prešao je na novu, ali i staru temu, pripajanje Grenlanda, arktičkog ostrva koje pripada Danskoj, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Iako je ranije nudio novac za ovu teritoriju, sada sve češće preti i vojnom silom. Ključno pitanje za Evropu je – šta bi se dogodilo ukoliko Trampove ambicije postanu stvarnost? Njegove najnovije izjave o mogućoj aneksiji Grenlanda, najvećeg ostrva na svijetu i člana NATO-a i Evropske unije, izazvale su talas kritika širom Evrope, uključujući oštre reakcije iz Danske i Grenlanda.
"Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbjednosti. Trenutno se tamo nalaze brodovi Rusije i Kine", rekao je Tramp nedavno.
Bijela kuća je objavila da razmatra više opcija za pripajanje Grenlanda, od kojih su sve jednostrane, uključujući kupovinu ostrva, pa čak i vojnu intervenciju.
Tokom Trampovog prvog mandata evropski lideri su uglavnom ismijavali njegovu ideju, ali nakon američke invazije na Venecuelu, više niko ne shvata temu olako, piše BBC.
Evropa u strahu
Nakon sastanka "Koalicije voljnih" u Parizu, većinom evropskih lidera, sa Trampovim izaslanicima, gdje su se razgovarale situacije u Ukrajini i Grenlandu, evropski predstavnici su izašli zabrinuti. Danska upozorava da bi, ukoliko Trampova administracija jednostrano preuzme Grenland, to moglo označiti kraj transatlantskog odbrambenog saveza, na koji Evropa računa od kraja Drugog svjetskog rata. Posebno zabrinjava činjenica da SAD nisu pokazale interes za razgovor sa Dancima.
"Cijela situacija još jednom pokazuje osnovnu slabost Evrope u odnosu na Trampa", rekao je jedan zvaničnik EU.
EU je izdala zajedničko saopštenje sa samo šest savezničkih zemalja Danske, pri čemu je izostala kritika SAD. Trampov direktan, ponekad i agresivan stil, izazvao je nervozu među evropskim liderima.
U novom svijetu velikih sila, gde dominiraju SAD i Kina, uz Rusiju i Indiju, Evropa često deluje pasivno i rizikuje da bude marginalizovana.
Priprema za vanredne situacije
Evropa je ranije pokazala servilnost prema Trampu, posebno u dva slučaja:
- Nije ispunila obećanje da podrži Ukrajinu finansijski korišćenjem zamrznute ruske imovine.
- Kada je Tramp uveo carine od 15% na robu iz EU, blok je obećao da neće uzvratiti zbog straha od gubitka američke podrške.
Američka ambasadorka pri NATO-u, Džulijana Smit, upozorila je da bi situacija mogla "raspasti EU" i postaviti egzistencijalnu dilemu za NATO, te da Evropa mora ozbiljno shvatiti Trampove pretnje prema Grenlandu.
"Vodeće evropske sile možda bi trebalo da razmotre planove za vanredne situacije i razmotre formiranje novog odbrambenog pakta", navela je Smitova.
Sa druge strane, Ijan Leser iz nemačkog Maršalovog fonda SAD ističe da postoji mogućnost dogovora sa Trampom, jer američka administracija daje prioritet ekonomskim i komercijalnim pitanjima. Problem je, međutim, što ciljevi američkog predsjednika nisu jasni, a tempo odluka u Evropi mnogo sporiji nego u Vašingtonu.
NATO bi mogao biti potkopan iznutra
Ideja da bi članica NATO-a mogla napasti drugu članicu – konkretno da SAD izvrše invaziju na Grenland – djeluje apsurdno. Član 5 NATO-a predviđa da će oružani napad na jednu ili više članica u Evropi ili Severnoj Americi biti tretiran kao napad na sve članice. To je jasno kada prijetnja dolazi od Rusije, ali situacija postaje komplikovana kada dolazi od najmoćnije članice samog saveza.
"Ako SAD napadnu neku članicu NATO-a, sve će se raspasti", zjavila je danska premijerka Mete Frederiksen.
Tramp je tokom predsjedničke kampanje 2024. rekao da neće štititi "neodgovorne" članice NATO-a, odnosno one koje ne izdvajaju 2% BDP-a za odbranu. SAD više nisu "primarno fokusirane" na odbranu Evrope, dodao je američki ministar odbrane Pit Hegset.
Iako je to izazvalo uzbunu u Evropi, diplomatski manevri pre NATO samita u junu delimično su prikrili problem. Ipak, samit je samo prikrio duboku podelu.
"Samit je prošao dobro u smislu da su se formule svidjeli Trampu, ali nisam sigurna koliko je to održiva strategija", ocjenila je Marion Mesmer iz istraživačkog centra "Četam haus".
Šta NATO može učiniti ako Tramp napadne Grenland
Niko ne očekuje da bi preostalih 31 članica NATO-a vojno branilo Grenland ukoliko SAD pokuša da ga zauzme, što je potvrdio i Trampov savjetnik Stiven Miler. Prema njegovim riječima, svijet je "uređen snagom, silom i moći"– a ne ugovorima ili uzajamnom podrškom.
Čak i kada bi pokušale, evropske članice nemaju realne šanse. SAD imaju oko 1,3 miliona aktivnih vojnika, dok Danska ima svega 13.100. Brzina kojom su SAD uhvatile Madura i njegovu suprugu Siliju Flores ilustruje američku vojnu moć.
Članstvo SAD u NATO-u možda se ne bi promjenilo čak ni nakon zauzimanja Grenlanda, jer ugovor NATO-a ne predviđa izbacivanje članice. Međutim, situacija u kojoj jedna članica okrene snagu protiv druge ozbiljno bi narušila kredibilitet 76 godina starog vojnog saveza.
Analitičari upozoravaju da je poslednji talas Trampovih pretnji već nanio štetu, čak i dok ruska pretnja u Ukrajini izgleda realnija nego ikada.
