Sirijski predsednik Bašar al-Asad danas je položio zakletvu za novi sedmogodišnji mandat u ratom razorenoj zemlji, u trenutku kada je pažnja međunarodne zajednice preusmerena na druge sukobe u ovom turbulentnom regionu.
Ovaj 48-godišnji autokrata pobedio je na predsedničkim izborima održanim 3. juna koje su kritičari opisali kao "farsu", a njegove trupe nastavljaju da napadaju oblasti koje su pod kontrolom pobunjenika, fokusirajući se trenutno na Alep na severu, prenosi AFP.
Posle inaguracije, vlada mora da podnese ostavku, a Asad će imenovati novog premijera.
Tokom prve dve godine oružane pobede protiv Asada, podržavaoci opozicije na Zapadu i u arapskom svetu insistirali su da on mora da ode sa vlasti, ali je uspon islamističke Islamske države (IS) preokrenuo situaciju i probudio strahove u pogledu budućnosti, naročito u Evropi.
"Situacija na Bliskom istoku menja se veoma brzo. Na žalost po Sirijce, nestabilnost je rastrzala pažnju međunarodne zajednice", kaže Samit Našat, iskusni sirijski disident i član opozicione Nacionalne koalicije.
Prema njegovim rečima, svet ne može da odluči na šta pre da se fokusira - na Islamsku državu, Irak ili Egipat.
Asad je položio zakletvu u trenutku kada region gori dok Izrael vodi vazdušni rat protiv Hamasa u Gazi, iračka centralna vlada je oslabljena džihadističkom ofanzivom, a Libija sve više tone u bezakonje i haos.
Našar objašnjava da je Asad uspeo da svoj režim prikaže kao prihvatljiviju opciju "u poređenju sa islamskom državom i ekstremizmom, pogotovu u očima evropskih zemalja".
Analitičari navode da je uspon džihadista neka vrsta "dara" za Asada, koji je od početka pobune u martu 2011. kritikovao akcije pobunjenika kao "terorističku zaveru" sa stranom podrškom.
Sirijski lider će pokušati da iskoristi strah Zapada od islamskog ekstremizma i da sebe predstavi kao zaštitu od te pojave, kažu analitičari.
Idući stopama svog oca i prethodnika Hafeza, koji je čvrstom rukom vladao Sirijom 30 godina, Asad ignoriše zapadne pozive na njegovo svrgavanje i odbija da se povuče, iako je veliki broj zemalja i organizacija priznao opoziciju kao legitimnog predstavnika sirijskog naroda.
Asadov režim uživa stalnu finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku savezničkih zemalja Irana i Rusije, a cilj sirijskog predsednika je da nastavi sa svojom ratnom strategijom, navodi francuska agencija.
"Asadova strategija je verovatno da zadrži oblasti koje su već pod kontrolom režima i da povrati čitav Alep", smatra Lina Hatib, direktorka Karnegijevog centra za Bliski istok.
To će, prema njenim rečima, dovesti do toga da će većina oblasti u Siriji biti pod kontrolom ili Islamske države ili režima, dok će zone na jugu uglavnom biti u rukama pobunjeničke Slobodne sirijske vojske.
"Sa takvom jednačinom režim može da opstane u kratkom roku", zaključuje ona.