• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Gdje je u Evropi najjeftiniji i najpristupačniji javni prevoz i kako podstaći ljude da ga koriste

Autor Dušan Volaš

Zemlje Evropske unije sve više podstiču svoje građane da koriste javni prevoz. Tako su klimatske karte postale goruća tema u Evropi. Evo gdje ih ima, ali i koje zemlje prednjače po pitanju jeftinog i pristupačnog prevoza.

 Gdje je u Evropi najjeftiniji i najpristupačniji javni prevoz Izvor: MONDO/Nemanja Stanojčić

Javni prevoz je jedan od načina putovanja sa najnižim emisijama ugljenika, ali navesti ljude da ga koriste nije uvijek lako.

Austrijska KlimaTicket će od 1. jula biti besplatna godinu dana za sve 18-godišnjake.

Moći će da ga dobiju svi koji su od 1. januara 2024. proslavili 18. rođendan i koji su registrovani u zemlji. Mladi će moći da biraju kada će koristiti svoju jednogodišnju kartu između 18. i 21. rođendana. Oko 88.000 mladih ljudi imaće ovo pravo svake godine.

„Želimo da dugoročno podstaknemo još više mladih ljudi da koriste javni prevoz", rekla je austrijska ministarka klime Leonore Gevesler na društvenoj mreži X i dodala:

„Jer kada jednom uočite koliko je dobar javni prevoz, držaćete se toga".

Klimatske karte - vruća tema u Evropi

Uz rastuće troškove života i stalnu zabrinutost zbog emisije ugljenika, ove propusnice za javni prevoz bile su popularna tema evropske javnosti.

Ali postoje različita iskustva koliko su efikasne različite šeme za podsticanje ljudi da koriste metro, autobuse i tramvaje. Nepristupačnost, pretrpanost i rijetke mreže javnog prevoza su se na nekim mestima pokazale kao kamen spoticanja.

Ispostavilo se da je navesti ljude da odustanu od automobila komplikovanije od samog obezbeđivanja besplatnih ili jeftinih karata.

Gdje je u Evropi najjeftiniji i najpristupačniji javni prevoz?

Prošle godine, Grinpisov izvještaj otkrio je stanje javnog prevoza u 30 evropskih zemalja.

Zemlje su rangirane na osnovu četiri kriterijuma: jednostavnosti njihovih sistema za prodaju karata, pristupačnosti dugoročnih karata, popusta za socijalno ugrožene grupe i stopa PDV-a.

Izvještaj se takođe bavio pojedinačnim glavnim gradovima, rangirajući ih na osnovu istih kategorija.

Svakoj prijestonici i državi dodijeljen je određen broj od mogućih 100 poena.

Možda će vas zanimati

Luksemburg, Malta, Austrija, Njemačka, Kipar i Španija našli su se na vrhu sa visokim ocjenama za karte koje su jednostavne za korišćenje, kao i za popuste koje imaju.

Talin u Estoniji, Luksemburg i Valeta na Malti zauzeli su prva tri mjesta za gradsku rang listu.

Grčka, Hrvatska i Bugarska bile su na dnu liste zemalja, a Bugarska nije osvojila nijedan bod, ni u jednoj od četiri kategorije.

Kada je riječ o pojedinačnim gradovima, Amsterdam u Holandiji, London u Velikoj Britaniji i Dablin u Irskoj su najgori po cijeni i dostupnosti.

Koliko su efikasne evropske klimatske karte?

Brojne zemlje i gradovi postavili su evropski trend sa klimatskim kartama.

„Naša definicija klimatske karte je karta za javni prevoz koja važi za sva ili većinu sredstava javnog prevoza u određenom periodu", objasnio je tada Hervig Šuster, stručnjak za transport Grinpisove kampanje - "Mobilnost za sve".

„Mislim da je jedini model koji je prilično blizak našoj preporuci - austrijski model jer austrijska klimatska karta pokriva sva prevozna sredstva, tako da možete koristiti propusnicu kako na selu, tako i u metrou u Beču", navodi on.

Njemačka, Mađarska, Slovenija i Portugal su 2023. bile među evropskim zemljama koje su krenule na putovanje klimatskim kartama. Francuska je takođe imala šemu sličnu njemačkoj sa željezničkim propusnicama po cijeni od 49 evra. Sada ta propusnica omogućava neograničeno putovanje TER i međugradskim vozovima, ali će isključiti brze TGV vozove.

Grinpis kaže da bi sve evropske zemlje koje još nisu smanjile troškove javnog prevoza, trebalo da uvedu klimatsku kartu, a da oni koji su već uveli ove vrste propusnica, moraju da ih unaprijede.

Analiza pokazuje da idealna „klimatska karta" još ne postoji u Evropi. Šuster kaže da je austrijski model dobar, ali je preskup. Nešto što besplatna godišnja propusnica za osamnaesto-godišnjake može malo da nadomjesti.

Doveden je u pitanje i broj ljudi koji stvarno koriste austrijski KlimaTicket.

Izvor: Volker Preusser / imago stock&people / Profimedia

Deutschlandticket je jeftiniji, ali ne važi za neke mreže gradskog prevoza, pa se postavlja pitanje koliko je efikasna i ova šema transporta širom zemlje.

Prognoza Federalne agencije za životnu sredinu, objavljena zajedno sa izvještajem njemačkog savjeta stručnjaka za klimatske promjene prošle godine, sugeriše da Deutschlandticket malo doprinosi smanjenju emisija.

U njemu se kaže da kalkulacije Ministarstva saobraćaja o smanjenju od 22,6 miliona tona do 2030. „izgledaju precijenjene", a izveštaj predviđa da je cifra od oko 4,2 miliona tona vjerovatnija.

Šta je onda problem sa kartom od 49 evra? - Infrastruktura je jednostavan odgovor.

Više ljudi koji koriste javni prevoz bez poboljšanja kapaciteta dovodi do prenatrpanosti. Izgledi za neprijatno putovanje ne podstiču ljude da odustanu od automobila.

Za veliki dio od oko 83 miliona stanovnika Njemačke, redovne usluge javnog prevoza nisu realnost.

Think tank Agora Verkehrsvende procjenjuje da oko 27 miliona ljudi „ili nemaju vezu sa javnim prevozom u svojoj oblasti ili imaju samo nekoliko puta dnevno".

To pokazuje da, čak i ako se troškovi smanje i naplata karata pojednostavi, željezničke i autobuske usluge moraju da se poboljšaju kako bi ljudi htjeli da ih koriste.

Može li besplatni javni prevoz da ubijedi ljude da ne koriste automobile?

„Mi se izričito ne zalažemo za besplatan prevoz", rekao je Šuster i dodaje:

„Uvijek kažemo da prevoz treba da bude pristupačan, ali ne i besplatan. U redu je ako se to radi u Luksemburgu koji je super bogata zemlja".

Talin je bio jedan od prvih gradova koji je 2013. godine omogućio besplatan javni prevoz za stanovnike i doveo je do povećanja potražnje za 1,2 odsto od kada je uveden. Luksemburg je tada bio prva evropska zemlja koja je omogućila besplatne karte za putnike i strane turiste. U početku, nije uspio da podstakne ljude da odustanu od automobila.

Grinpis je primijetio da je to vjerovatno zato što više od 200.000 ljudi putuje u Luksemburg i iz njega, što znači da će i dalje morati da kupe kartu za susjednu zemlju.

Izvor: Mondo/Stefan Stojanović

„Ljudi obično idu iz Njemačke u Luksemburg, iz Belgije u Luksemburg i još uvijek koriste automobil jer nije od velike pomoći ako ne plate dionicu u Luksemburgu", kaže Šuster.

U nastojanju da se pozabavi ovim pitanjem, nova pilot šema dovela je do toga da je zemlja proširila svoj besplatni javni prevoz na putnike koji žive u francuskim opštinama na granici.

Monpelje u Francuskoj je takođe omogućio besplatan javni prevoz u decembru prošle godine i prve brojke sugerišu da je možda bio uspješniji od drugih šema. Zvaničnici kažu da su u prvih pet mjeseci putovanja u javnom prevozu skočila za više od 20 odsto.

Šta će podstaći više ljudi da koriste javni prevoz?

Grinpis kaže da je smanjenje troškova javnog prevoza i dalje jedan od „najlakših i najbržih" načina da se ljudi prebace iz automobila u vozove i autobuse.

Troškovi javnog prevoza moraju biti niži od troškova vožnje automobila i vrijedni cijene ili ga ljudi neće koristiti. Najlakše i najpravednije rješenje za većinu zemalja je da ciljaju na cijenu negdje oko 1 € dnevno.

Iako je finansiranje problem, postoji „ogromni potencijal" da se novac prebaci sa subvencija za fosilna goriva ili da se uvedu porezi na avionske karte i kerozin kako bi se platile snižene ciene karata, dodaje Šuster.

Jedan od najlakših načina da se smanje troškovi bilo bi ukidanje PDV-a, a neke istočnoevropske zemlje imaju stope i do 20 odsto.

„Tokom nekoliko godina, mislim da bi sve vlade mogle da uvedu takvu vrstu fer ciena", navodi on.

Takođe je važno unaprediti i pojednostaviti sisteme za prodaju karata.

Šuster kaže da su elektronske kartice koje se mogu koristiti svuda, poput onih u Holandiji, dobro rješenje. Naročito u poređenju sa Bugarskom gdje će vam možda trebati nekoliko karata za autobus ili prelazak na voz.

Kombinacija niske cijene, dobre infrastrukture i jednostavne karte je definitivno dobitna kombinacija.

(EUpravo zato/Euronews.com)

Možda će vas zanimati

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE