Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov izjavio je da bi Rusija mogla da ponudi alternativu Makedoniji, zapadnom Balkanu i bilo kojoj drugoj zemlji, jer "uvek postoji alternativa evroatlanskim integracijama".
Upitan u razgovoru sa odabranim novinarima kakav je uticaj Rusije u Makedoniji, u odnosu na uticaj Zapada, koji uključuje finansiranje iz EU, Čižov je u sredu istakao da se evroatlanska strategija Makedonije suočava sa određenim poteškoćama, nevezanim za aktuelnu krizu.
"Šta bi Rusija mogla da ponudi? Naravno, uvek postoji alternativa evroatlanskoj integraciji, kao što neke zemlje razmišljaju, druge biraju suprotno. Ali naravno, neću reći da je evroatlantski put jedini dostupan zemljama Balkana ili bilo kojim drugim", rekao je on.
Kako je preneo briselski portal Euraktiv, Čižov je naglasio da se Moskva, "za razliku od SAD i EU, ne meša u političku krizu u Makedoniji".
"Verujemo da je krajnji cilj sačuvati Makedoniju kao jedinstvenu zemlju, sačuvati njen ustav i omogućiti političkim snagama da se dogovore o tome kako nastaviti dalje", rekao je Čižov.
On je ponovio da lično smatra da bi verovatno trebalo da se održi novi krug izbora u Makedoniji.
Govoreći o izboru Talata Džaferija za predsednika Sabranja, Čižov je ocenio da to predstavlja "jasno kršenje" pravila makedoskog parlamenta i postojećih zakona.
Prema njegovim rečima, Džaferi je "etnički Albanac sa dugom istorijom učešća u oružanima aktivnostima u zemlji".
S druge strane, Čižov je pohvalio makedonskog predsednika Đorđa Ivanova, koji je pod pritiskom Zapada da poveri mandat za formiranje vlade lideru SDSM Zoranu Zaevru, za nepokolebljivost u zaštiti ustavnog poretka zemlje.
"Kada se to dogodi, naravno, na njima je da odluče", rekao je Čižov dodajući da se "ne može napraviti izlaz iz političke krize uništavanjem stubova zemlje".
"Videli smo to dosta u drugim mestima prethodnih godina, dosta", rekao je Čižov dodajući, uz osmeh, da je "Balkan zarazna bolest".
Osvrnuo se i na "tiransku platformu" navodeći da ona ide mnogo dalje od Ohridskog sporazuma iz 2001, kojim je okončan oružani sukob između albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih bezbednosnih snaga i postavljeni temelji za poboljšanje prava etničkih Albanaca.
Prema njegovim rečcima, ta platforma je protivna ustavnom poretku u Makedoniji što, prema njegovom mišljenju, može štetiti zemlji imajući u vidu trenutnu situaciju u kojoj se nalazi.
