Irska, Španija i Portugal najavili novo stezanje kaiša. Građani ne žele da nose teret krize, pa Evropu potresaju štrajkovi.
Kriza je gotova, ali ćemo ekonomske posljedice osjećati još dugo, poručio prvi čovjek MMF-a.
Evropu potresaju štrajkovi, zbog mjera štednje koje preduzimaju vlade da bi prevazišle ekonomsku krizu. Radnici se ne mire sa tim da samo zaposleni snose teret. U vladama su svjesni da su to nepopularne mjere, ali kažu da donose još restriktivnije budžete.
Irska koja muku muči sa krizom, odlučila se na još jedan nepopularan korak. Vlada će izdvojiti pet milijardi evra za spas druge nacionalne banke. Tako je ukupan trošak spasavanja englesko-irske banke 34 milijarde evra.
Premijer Brajan Koen i njegova vlada pokušavaju da smire Irce i zabrinuta finansijska tržišta.
"Vlada je spremna na sve da ne izgubi povjerenje međunarodne zajednice. Sredstva za spas banke su osigurana do sredine iduće godine", rekao je ministar finansija Brajan Lenihan.
Irci su ljuti što su oni najveće žrtve krize, koju su izazvale banke i mešetari na finansijskim tržištima.
"Ne vidim da rukovodstva banaka pate. Treba ima oduzeti sve i neka se osećaju bijedno kao i mi", kaže građanin Dablina.
Španska vlada premijera Hozea Luisa Rodrigeza Sapatera se, izgleda, ne plaši novih rezova. Iduće godine imaće budžet od 122 milijarde evra, što je skoro osam odsto manje od sadašnjeg. Plate su već smanjene, a i vlada je odlučila da stegne kaiš.
"Naša vlada radi što i druge u Evropi. Mislim da nema drugog izbora", smatra jedan Madriđanin.
I Portugal koju vide kao pretnju evrozoni, smanjila je za pet odsto plate u javnom sektoru svima koji imaju iznad 1.500 evra, i najavila zamrzavanje socijalnih davanja i penzija. Evropski sindikalni lideri tvrde da nije dobro to što sve vlade štede u isto vrijeme.
"Kriza je gotova, ali ćemo ekonomske posljedice osjećati još dugo. Problemi, a naročito nezaposlenost još nisu iza nas, pa me ne čude ni različite reakcije", rekao je direktor MMF-a Dominik Štros Kan.
Neki analitičari kažu da je štednja dobra odluka i da je normalno da dolazi do promjena na tržištima. Drugi upozoravaju da slike radnika na ulicama mogu da uplaše kreditore.
Opreznije će davati novac uz veće kamate, a to bi se kao bumerang vratilo radnicima koji već ispaštaju. (MONDO)
