NBA PRIČE: Top 10 potcenjenih plejmejkera (prvi deo)

Autor:

Gotovo niko sa ove liste u realnosti nije dobio priznanja kakva stvarno zaslužuje za svoje igre. Ovo je mali doprinos ispravljanju te sportske nepravde.

NBA PRIČE: Top 10 potcenjenih plejmejkera (prvi deo) Foto: Guliver/Getty Images/Tim Defrisco

Plejmejker je duša tima, kako svaki trener kaže. Od njega sve počinje. Svaka ideja, svaki napad. Prvi je bedem u odbrani. Zamisli trenera koje crta na tabli i koje prenosi na svakom treningu, plejmejker treba da prenese na teren i bude produžena ruka koja će dirigovati napadom u svakoj sekundi utakmice. Inteligencija plejmejkera je jedna od ključnih karakteristika i ono što izdvaja prosečne od vrhunskih. Onda dolazi lucidnost koju su imali Džejson "Bela čokolada" Vilijams, Stiv Neš ili Džejson Kid. Fizikalije dolaze iza svega toga, bar je tako nekada bilo, u eri većine plejmejkera koji su osvanuli na ovoj listi.

U prvom delu ćemo krenuti od onog najstarijeg sa liste, a završiti je sa igračem koga se neki možda više i ne sećaju, ali veština kojom je baratao loptom fascinira i čini da ga pravi zaljubljenici u NBA ligu ne zaborave.

Krećemo!

1. LAFAJET "FAT" LEVER

Najbolja sezona: 19.8 poena, 9.3 skokova, 7.9 asistencija i 2.7 ukradenih lopti

Odigrao je svega 10 sezona, od čega pretposlednje dve skoro i da nije igrao. Između 1986. i 1990. godine Fet Lever je igrao kao u transu. Taj niz sezona u kojima je bio nešto najbliže Oskaru Robertsonu prekinula je povreda posle koje publika nikada više nije videla starog Levera. Usled prisustva Majkla Adamsa na pleju, Lever je pomeren na beka šutera, ali nije izgubio gotovo ništa od plejmejkersih odlika. Trio Ingliš - Lever - Adams je u sve četiri navedene sezone vodio Nagetse do plej-ofa.

Fat Lever Foto: Guliver/Getty Images/Tim de Frisco/Allsport

Kao "ruki" je stigao "trejdom" iz Portlanda i bio fokusiran na razigravanje Aleksa Ingliša, jednog od najboljih napadača na poziciji niskog krila. Onog momenta kada je prepoznat njegov kvalitet van plejmejkerskih, Lever postaje kombo bek koji je pokrivao konstantno dve pozicije do kraja svoje kratke karijere.

Levera je pratila nepravda kroz celu karijeru. Uvek je biran u druge timove lige. Iako je bio među deset najboljih skakača i u samom vrhu kradljivaca lopti, njegov krst je bilo prisustvo mega zvezde lige, Medžika Džonsona, za koga je uvek bilo rezervisano mesto u prvoj petorci.

Dokle ide nepravda pokazuje i potez njegovog saigrača, kome je Lever asistirao bezbroj puta, Aleksa Ingliša. Ingliš je jedne sezone izašao sa predlogom da Lever zauzme njegovo mesto u Ol star timu, što je liga odbila da prihvati. Lever je nastavio još jače i zaslužio dva uzastopna poziva na NBA Ol star utakmicu. Na kraju ga je Denver poslao u Dalas u "trejdu" koji je uključio i Adamsa, dok je Ingliš već bio u zenitu karijere. "Rebilding" Nagetsa je krenuo. Denver se resetovao i tri sezone posle toga uspeo da se vrati na veliku scenu plej-ofa sa Mutombom u reketu.

Lever je jedini igrač, od ujedinjenja NBA i ABA, koji je zabeležio bar 30 poena, 20 asistencija i 15 skokova na utakmici. Da, jedini igrač. Jedan je od nekolicine koji je u plej-of utakmici imao 20 poena, 15 skokova, 15 asistencija i pet ukradenih lopti. Takođe je jedini igrač koji je u proseku beležio najmanje 14 poena, šest skokova, šest asistencija i dve ukradene lopte tokom cele karijere. Ovi proseci bi bili značajno viši da nije bilo nesrećne povrede kolena zbog koje je morao prerano da završi karijeru. Veliki broj fanova Levera veruje da je uvek bio preskočen samo zato što nije imao podršku javnosti. Denver je nekako bio crna rupa koju su se trudili da zaobilaze.

Igrao je igru jednostavno. Bio je vanserijski radnik na treningu i utakmici. Ginuo je na terenu. I nikada nije sebe stavljao u prvi plan, niti pričao o svojim dostignućima, a itekako je imao o čemu da priča. To vam je isto kao kad bi danas učinci Rasela Vestbruka ostali nezapaženi.

Želeo je da bude "ispod radara" i da samo igra igru koju svi toliko volimo. Izbegavao je navijače i dolazak u centar pažnje. Tek pred kraj 2017. godine, Denver Nagetsi su povukli dres sa brojem 12 iz upotrebe. Gde je Lever danas? I dalje je u košarci. Radi na razvoju mladih igrača koji od njega sigurno mogu mnogo da nauče, jer je višedimenzionalna igra koju je pružao - igra iz udžbenika za svakog mladog košarkaša. Kada se sledeći put povede diskusija o najboljim plejmejkerima, ubacite među te slavne igrače gospodina Levera. Pustite da njegove brojke govore za sebe.


2. MARK PRAJS

Najbolja sezona: 19.6 poena, 3.4 skokova, 9.1 asistencija i 1.6 ukradenih lopti

Nešto slično kao Lever što se tiče sudbine. Prajs je zbog niza povreda prerano završio karijeru. Povrede su učestovale u iniciranju "trejda" sa Vašington Buletsima koji je uključio Prajsa. Iako su ga svi videli do kraja karijere u Klivlendu, "trejd" je bio jedino rešenje kojim bi Klivlend oslobodio mesto za novog, perspektivnog pleja Terela Brendona, koji je eksplodirao odlaskom Marka Prajsa.

Od svoje "sofmor" sezone Mark Prajs je bio prvi plej Kavsa. Prajs je u NBA ligu ušao iz druge runde, kao 25. pik. Ušao je kao mršavi, niski belac kojem nije preostalo ništa nego da se bori najjače što može za svoje mesto pod suncem. Pratila ga je kritika da je nizak, slab i spor za NBA ligu. Otkako je Leni Vilkens uveo Prajsa u prvu petorku i imenovao ga u svoju produženu ruku na terenu, Kavsi nisu propustili nijedan plej-of do njegovog odlaska. U tih osam sezona zapravo jeste propušten jedan, ali Mark je te sezone odigrao samo 17 utakmica zbog povrede.

Mark Prajs Foto: Guliver/Getty Images/Mike Powell

U svojoj "sofmor" sezoni i prvom plej-of nastupu beležio je u proseku 21 poen uz osam asistencija i četiri skoka. A rekli su da je slab i spor. Kavsima je maksimum bila prva runda.

U drugom pohodu Džordana na titulu, Bulsi su u finalu naleteli na izuzetno raspoložene Kavse. Stiv Ker je tada igrao sa suprotne strane u odnosu na tim koji će ga kasnije proslaviti kao igrača. Bio je u sastavu Kavsa. Mark Prajs je kao prvi plej bio i najbolji igrač ovog finala koje su Bulsi dobili sa 4:2, posle brutalnih partija Majkla Džordana uz neizostavnu pomoć Skotija Pipena i Horasa Grenta. Džordan je lako nalazio put kroz tornjeve Kavsa, Lerija Nensa, Breda Doertija i Džona "Hot Rod" Vilijamsa. To je bio maksimum koji je Prajs dosegao sa Kavsima. Njegova je nesreća bila što je igrao u doba Džordana i u timu koji nije imao pravu zvezdu koja će znati da iskoristi potencijal plejmejkerskih veština koje Prajs poseduje.

Vrlo brzo je postao jedan od najpopularnijih igrača u Klivlendu, ako ne i omiljeni. Kavsi su toliko bili sigurni u Prajsa da su se odrekli Kevina Džonsona (koji se takođe nalazi na ovoj listi, samo u drugom delu koji stiže sledeće subote). U to vreme je Centralna divizija bila možda i najjača divizija lige. Samo jedan tim iz Centralne divizije, Pejsersi, nije uspeo da se dokopa plej-ofa. Ostali su prvi ispod crte.

Još od te sezone Kavsi su gotovo redovno išli na Bulse, bilo da je u pitanju prva runda, druga runda ili finale Istoka. U tom plej-ofu, a Markovom prvom, Džordan im je isporučio 45 poena u proseku, što je danas nezamislivo da neko uradi. Da li još uvek vodimo polemiku o najboljem svih vremena?!

Ni sjajno izdanje Marka Prajsa nije pomoglo Kavsima protiv razgoropađenog Džordana. Sledeće godine su opet naleteli na Bulse. Opet u prvoj rundi. Opet je skor bio 3:2 u korist Čikaga sa Džordanovih 40 poena u proseku. Bulse su u obe sezone Kavsi namučili više od bilo koga. U utakmici broj pet, koja je bila odlučujuća za prolaz, Krejg Ilo je na ulazu položio loptu u koš za jedan poen razlike. Ostalo je samo tri sekunde na semaforu i lopta sa strane za Bulse. Ilo je bio Džordanov čuvar. Majkl je dobio loptu, sjurio se ka liniji za bacanja i u padu posle "nebeskog" skoka pogodio za pobedu. Tada je i nastao video, toliko puta prikazivan, sa njegovim slavljem posle pobedničkog pogotka. Ta sezona je možda bila idealna prilika da Kavsi stignu do finala, koje su Bulsi izgubili od Pistonsa.

Od ukupno sedam učešća u plej-ofu, čak pet puta su ih izbacivali Bulsi, tako da su Bulsi negde bili kletva Marka Prajsa. Za Marka često vezuju preciznost pri izvođenju slobodnih bacanja. Razlog za to je njegova smirenost i koncentracija prilikom šutiranja "slobodnjaka" koji su rezultirali time da je drugi najprecizniji igrač u istoriji lige! Mark se nalazi u čuvenom klubu "50-40-90" koji podrazumeva da igrač tokom karijere ima bar 90 odsto preciznosti sa bacanja, 50 odsto iz igre i 40 odsto za tri poena. U elitnom timu najpreciznijih šutera su Leri Bird, Stiv Neš, Redži Miler, Mark Prajs i Dirk Novicki. Od aktivnih igrača tu su Kevin Durent, Stef Kari i Malkolm Brogdon. Samo godinu dana po povlačenju, dres sa brojem 25 je povučen iz upotrebe u Kavsima.

Uzimajući u obzir da je Prajs imao uz sebe samo dva vanredno kvalitetna igrača, ali ne i superstarove, njegovi uspesi sa Kavsima mogu se smatrati herojskim poduhvatom, posebno način na koji su igrali protiv dominantnih Bulsa.

Prajs je u proteklih desetak godina radio sa dosta timova, od kojih su najznačajnije saradnje sa Režonom Rondom, kome je poboljšao šut i ofanzivnu igru. Pomogao je Atlanti da unapredi svoju ofanzivu i dođe do velikih uspeha posle 10 godina "suše". I na kraju je učestovao u radu sa ekipom Voriorsa, unapredivši protok lopte, šut za tri poena i tehniku izvođenja slobodnih bacanja. Uzevši sve u obzir, Prajs ima zasluženo mesto na ovoj listi.


3. RON HARPER

Najbolja sezona: 22.5 poena, 6.7 skokova, 6.0 asistencija, 2.1 ukradenih lopti i 1.2 blokade

Ron Harper. Stavljen iza Prajsa jer su tokom četiri sezone bili saigrači, tako da se donekle naslanja na priču i nastavak o potcenjenim plejmejkerima. Izvorno Ron Harper nije bio plej, već šuter. Prva napadačka opcija Kavsa, biran na draftu iste godine sa Markom Prajsom i Bredom Doertijem. Na istom draftu se desila velika tragedija kada je samo dva dana nakon što su ga Seltiksi izabrali kao drugog pika, preminuo Len Bajas, tada najperspektivniji koledž igrač. Uzrok smrti je bilo predoziranje kokainom.

Harper je već u "ruki" sezoni pokazao kakav je talenat, kada je sa 23 poena u proseku predvodio Kavse. Čak Person je pre njega biran za "rukija" godine, najviše zbog timskog uspeha Indijane u odnosu na Kavse.

Posle tri i po sezone uprava Klivlenda je odlučila da "trejduje" Harpera za Denija Ferija, koji je igrao u Evropi, tačnije u Italiji, jer je odbio da u NBA ligi igra za Kliperse koji su ga draftovali sa druge pozicije kao prvu zvezdu Djuka. Ovo je verovatno bila jedna od najgorih odluka uprave Kavsa ikada. Ono što je Majk Kšiževski radio sa Ferijem niko nikada više nije uspeo. Feri je u NBA bio bleda senka igrača koji je blistao na Djuku.

Harper je u Klipersima nastavio tamo gde je stao sa Kavsima, makar što se tiče efikasnosti. Klipersi su sve probali, ali tim nije mogao da uspostavi hemiju potrebnu za veće domete. Iako ga je već u prvoj sezoni zadesila povreda ligamenata, Harper je pokazao da nije zaboravio da igra košarku i da je mnogo jači od povrede. Ređao je kvalitetne sezone, ali Klipersi nikako nisu uspevali da prođu prvu rundu, iako su u oba pokušaja ispadali posle maksimalnih pet utakmica. U njegovoj poslednjoj sezoni u Klipersima, pridružio mu se Dominik Vilkins (u "trejdu" za Denija Meninga) kao napadačka opcija broj 1. Međutim, Vilkins je odigrao samo 25 utakmica, pa Ron Harper sam nije mogao više od 11. mesta na Zapadu. Ostaće upamćeno da je najbolju utakmicu u karijeri odigrao upravo protiv tima sa kojim će osvojiti tri od svojih pet titula.

Ron Harper Foto: Guliver/Getty Images/Brian Bahr/Allsport

Košarkaški život Rona Harpera je hirurški precizno podeljen na dva totalno različita dela. Prvi deo je bio njegov život u telu šutera, gde je lako imao "back-to-back" utakmice sa preko 35 poena. Bio je napadačka mašina i kao takav izašao na tržište kao slobodan agent. Čikago je bio brz u ostvarenju namere da ga dovede. Harper je osvanuo u Bulsima koji su na pola sezone 1994/95 ponovo dobili svoju najveću zvezdu Majkla Džordana.

Ono što je trebalo da istekne, isteklo je i Džordan se vratio sa brojem 45 na leđima. Izbačeni su u polufinalu od strane Orlanda sa svojim mladim superzvezdama O'Nilom i Hardavejom. Harper nije imao posebno bitnu ulogu u ovoj sezoni. Provodio je oko 20 minuta na parketu, dok su prve opcije na pleju bili Bi Džej Armstrong i Stiv Ker. Na šuteru je neprikosnoven bio Džordan i pored Harperovog poznatog ofanzivnog repertoara.

Samo sezonu posle te, odlazi prvi plej Armstrong i Fil Džekson prebacuje Harpera na poziciju jedan, prvi put u karijeri. Stigao je i Denis Rodman iz Sparsa i šou je mogao da počne. Kada su dodali Harpera i Rodmana na već postojeći defanzivni potencijal Bulsa, to je bila brutalna odbrana koja bi vas čekala u svakom vašem posedu lopte. Bulsi su sa samo 10 poraza završili sezonu i osvojili titulu protiv Soniksa u totalno ludom finalu. Harper se prilagodio i uspeo.

Osvojene su još dve titule zaredom, obe protiv Juta Džeza, gde je čuvao nezgodnog Džona Stoktona. Nakon toga se Džordan povukao i Čikagao je potonuo. Posle sušne sezone Harper je otpušten od strane Bulsa, koji su morali da krenu u građenje novog, mladog tima.

Ovu priliku koristi njegov trener iz Bulsa. Džekson ga potpisuje za Lejkerse. Harper posle samo jedne sušne sezone osvaja još dve titule, uzastopno. Sa 36 godina blista u plej-ofu pored dominantnog Šeka i mladog Kobija. I dalje je bio starter na poziciji pleja. Zbog povrede je propustio najveći broj utakmica do finala poslednje godine u ligi, pa mnogi zato traže uzrok mučenja Lejkersa protiv Kingsa. Zašto baš zbog starog Harpera? Zbog njegove defanzivne igre koja je bila specifična. Harper bi, u zavisnosti od igrača koga čuva, gledao desetine utakmica kako bi utvrdio obrazac napadanja koša. Kada bi to utvrdio, tada bi na scenu stupalo njegovo rame. Harper bi isturio rame koje bi branilo jaču napadačku stranu protivnika konstantno ga usmeravajući ka slabijoj strani i reketu. Bilo je vraški teško proći ga pogotovo zbog njegove snažne građe i brzine. I pored svega toga nikada nije izabran u defanzivnu petorku godine, što je prilično sraman potez lige.

Kada pričamo o Ronu Harperu, mnogi će ga vezati samo za Bulse i nekoga ko je igrao sa Džordanom i Pipenom. Harper je bio mnogo više od saigrača. Ono što je jako bitno za pleja, inteligencija, je krasila Harpera. Jasno je čitao igru protivnika i bio prilagodljiv na bilo koji sistem igre. Potceniti Harpera je greh prema košarci, a mnogi to čine. Zato, eto Harpera na ovoj listi kao delić pravde za ovog igrača.


4. MARK DŽEKSON

Najbolja sezona: 10.4 poena, 5.2 skokova, 12.3 asistencija i 1.2 ukradenih lopti

Iako u pričama o najboljim plejmejkerima često ne viđamo ime Marka Džeksona, prema ocenama svakog relevantnog stručnjaka Mark Džekson mora biti spomenut kada se vode takve diskusije. On je školski primer plejmejkera koji radi sve ono što se uči u mlađim kategorijama. Plejmejker je tu da kreira igru tima i da razigrava, ali i da bude spreman da pogodi kada nastane otvorena situacija za njega. Sve to je radio Mark Džekson, uz standardnu sigurnost sa slobodnih bacanja, koje je izvodio karakterističnim stilom.

Rik Pitino ga je pokupio u prvoj rundi drafta za Nikse i postavio kao startnog pleja. Tri puta od mogućih šest biran je za "rukija" meseca, a kasnije i za "rukija" godine.

Imao je poseban odnos sa Džefom Van Gandijem, koji je prvo bio asistent, pa glavni trener Niksa. Poštovanje koje su imali, ali i dalje imaju, jedan prema drugom, gotovo da nema granice.

Postoje dva tima koja su Markova druga kuća. Prvi je svakako Njujork. Druga kuća je Indijana. U oba tima se vraćao tokom svoje karijere.

Mark Džekson Foto: Guliver/Getty Images/Tom Pidgeon

Kroz svoju dugu igračku karijeru nastupio je 14 puta u plej-ofu. Za razliku od Levera ili Harpera, Mark Džekson je nastupio jednom na Ol star utakmici dok je bio član Niksa, u svojoj "sofmor" sezoni. Prema ovim, pravim plejmejkerima, činjena je velika nepravda kroz istoriju lige. Gotovo niko sa ove liste, osim možda Čonsija Bilapsa, nije dobio priznanja kakva stvarno zaslužuje za svoje igre. Da li su ljudi svesni da velikog broja tečnih akcija i poena ne bi bilo da baš ovi vrhunski mozgovi igre nisu kreirali akcije za svoje realizatore? Prema nekim drugim, realnijim merilima koja danas postoje, ovakvi igrači bi bili mnogo više postavljeni na lestivici nagrađivanja.

U svojoj bogatoj karijeri Džekson je najviše uspeha u plej-ofu imao sa ekipom Indijane. Tri puta je igrao finale Istoka i jednom veliko NBA finale. U trećem finalu Istoka, koje je igrao sa Pejserima, izgubio je od svog matičnog tima, Njujork Niksa. Sve serije koje je Indijana igrala u ovim finalima bile su za video kasete i čuvanje za neke dane kada nema košarke. Onda izaberete kasetu ili disk i uživate u magiji. Dok je u Niksima do iznemoglosti igrao "pik" sa Juingom i kažnjavao svako kasno preuzimanje protivnika, tako je u Pejsersima imao jedan cilj. U pravom momentu uočiti Redžija Milera na trojci. Hranjenje Milera postalo je dužnost Džeksona. I to je radio jako kvalitetno. To pokazuju i rezultati Indijana Pejsersa u tim sezonama. Ta ekipa Pejsersa mi je bila jedna od omiljenih postava. "Blizanci" Dejl Dejvis i Antonio Dejvis, leteći Holanđanin Rik Smits, ubica Redži Miler, levoruka napast Džejlen Rouz i ostali. Sećate se?

Upravo je Džejlen Rouz došao u "trejdu" za Džeksona, koji je otišao u nesrećni Denver i tamo se zadržao samo pola sezone, nako čega je predsednik Indijane Doni Volš, posle očajnog starta sezone, odlučio da opet "trejduje" i vrati Džeksona. On je bio vezivno tkivo ovih Pejsersa. Bez njega se sve raspalo. Zapamtite ovaj detalj kada se povede priča o najboljim plejmejkerima.

Sezone 98/99 svi su videli Pejserse u finalu NBA lige. U trećoj "lokaut" sezoni Pejsersi su bili najbolji tim Istoka, gde su izvadili metlu i očistili Bakse i Sikserse. U utakmici protiv Niksa presudni detalj je bilo prisustvo Lerija Džonsona i njegova trojka uz faul kojom je promenjen tok finala Istoka. Taj potez je ostavio Pejserse bez finala. Ali već sledeće su se osvetili Niksima i otišli u finale koje su izgubili od zahuktalih Lejkersa. Sled protivnika do finala NBA lige je bio identičan, samo što su ovog puta bili spremni za artiljeriju Niksa.

Potom je Šek odigrao jedno od najdominantnijih finala u istoriji ove igre, ne samo NBA lige. U proseku je ubacivao 38 poena, imao 17 skokova, tri blokade i tri asistencije. A gotovo da nije šutirao ni sa poludistance, osim njegovog čuvenog šuta iz okreta ka čeonoj liniji.

Džekson je završio je karijeru kao četvrti najbolji asistent svih vremena. Zbog njegove igre leđima i "zidanja" koje je trajalo skoro pola napada uvedeno je pravilo pet sekundi leđima ka košu. Takozvano "Mark Džekson pravilo". Ostao je upamćen i po "tear drop" šutu koji je primenjivao protiv znatno viših igrača.

Nakon igračke karijere, tri sezone je bio glavni trener Voriorsa. Tokom njegovog mandata su na draftu birani Klej Tompson i Herison Barns, kao i dragulj druge runde Drejmond Grin. Na osnovu ispričanog, Mark Džekson mora biti u svakoj priči.


5. ROD STRIKLEND

Najbolja sezona: 17.8 poena, 5.3 skokova, 10.5 asistencija i 1.7 ukradenih lopti

Ako prođete kroz prvi deo liste videćete koliko je zanemarena statistička kategorija skokova. Plejmejker je najniži igrač u petorci, obično. Prvi je igrač koga napdaju i najviše udaljen od koša. Ali svi oni, sa izuzetkom Prajsa, jako dobro su učestvovali u skok igri. E sad, da se vratimo na listu.

Možda najpotcenjeniji plej posle Kevina Džonsona. Rod Striklend, nadimak isti kao nadimak Džona Vilijamsa, nekadašnjeg centra Kavsa. "Hot Rod" je rođeni Njujorčanin iz Bronksa, koji je samo počeo svoju karijeru u Niksima. Upravo on je bio rezerva prvom pleju, Marku Džeksonu. I pored deljenja minutaže, Rod je stigao do druge najbolje "ruki" petorke. Van Gandi je ocenio da bi bilo mnogo da razvija dva "rukija" koja su jako slična. Odlučio je da "trejduje" Striklenda za iskusnog Morisa Čiksa, kako bi dao Džeksonu priliku da stiče iskustvo što brže. Striklend je eksplodirao u dresu Sparsa i postao član prve petorke sve do odlaska u Blejzerse.

Rod Striklend Foto: Guliver/Getty Images/Otto Greule Jr

Za Striklenda je bilo karakteristično da je svoju igru podizao na još viši nivo kada bi stigao plej-of. Posebno u tri uzastopne sezone sa Blejzersima, kada je beležio u proseku 22 poena, devet asistencija i nepunih pet skokova. Tokom karijere je zabeležio 11 "tripl-dabl" učinaka i tri puta imao utakmice sa preko 30 poena i preko 20 asistencija, kojima je dodavao minimalno četiri ukradene lopte i tri blokade.

Rod Stikland sa Sparsima je u sve tri sezone igrao plej-of. Sparsi su želeli da ga zadrže kako bi hranio loptama "Admirala" i Terija Kamingsa na unutrašnjim pozicijama. Međutim, Blejzersi su bili brži i konkretniji. Već prve sezone je ušao sa Portlandom u plej-of, ali su ih izbacili upravo Sparsi. Od druge sezone je "ukrao" mesto Teriju Porteru u startnoj postavi i počeo da pokazuje sav svoj talenat. Redovno su ispadali u prvoj rundi, iako je pored sebe imao Klajda Dreklsera. Odlaskom Dreklsera kao da se promenila hemija i Portland počinje da igra bolje nego prethodne tri sezone. Ali, u njegovom poslednjem meču za Portland, Juta ih je raznela u "majstorici" prve runde plej-ofa sa 38 poena razlike.

Pi Džej Karlesimo je odlučio da "trejduje" Roda. Doveden je Keni Anderson kao zamena. Iskoristili su Striklendovu reputaciju i igre da dovedu i kvalitetnu "četvorku", a izbor je pao na mladog Rašida Valasa koji je povredom Krisa Vebera nenadano dobio veliki prostor u Vašingtonu.

Prošao je tranziciju Buletsa u Vizardse i postavio sebe kao lidera na terenu. Vašington je po imenima imao prilično kvalitetan sastav. Nekadašnji članovi "Feb Fajv" sa Mičigena, Džuvon Hauard i Kris Veber su gospodarili reketom uz Rumuna Murešana. Strikland je trebalo samo da igra svoju igru. Nesreća je bila ta što bi Hauard i Veber pali u plej-ofu, što bi prolaz u drugu rundu činilo nemogućim. Pokušali su Vizardsi sa "trejdom" kad su se odrekli Vebera za jednog od najboljih šutera lige, Miča Ričmonda. Sve su pokušali, ali ništa nije išlo. Vašington je tada, kao i sada, bio izgubljena franšiza, praktično bez nade za spas. Striklend je samo trunuo, a već je bio u poznim godinama.

Tokom poslednjih šest sezona promenio je šest timova. Prvo Portland koji je okupio u toj sezoni skoro sve veterane koje su mogli da pokupe i izgubljenog Šona Kempa na sve to. Usledili su Majami, Minesota, Orlando (gde je opet sreo Hauarda), Toronto i na kraju Hjuston (opet sa MekGrejdijem) u kome je ponovo, to malo vremena što je proveo, sarađivao sa Van Gandijem.

Striklend je pored svega navedenog bio majstor baratanja loptom. Sve ono što danas gledamo od Stefa Karija ili Kajrija Irvinga radio je još tada Striklend. Samopouzdanje sa kojim je izlazio na teren je bilo retko viđeno na parketima. Za sve koji nisu to znali, Striklend je kum Kajrija Irvinga i zna se sa njegovim ocem Drederikom već 30-ak godina. Veština kojom Kajri barata loptom, podseća jako na Striklenda. Slučajnost ili ne? Kakav god bio odgovor, Striklend je jedan od plejmejkera koje ćemo uvek pamtiti.

Nastavak sledeće subote...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Tagovi:

Ostale vijesti