U Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH kažu da u pozivima koje SNSD šalje građanima čije podatke nemaju postoje elementi kršenja zakona ukoliko je stranka do ličnih podataka došla bez saglasnosti građana. Građani to moraju sami provjeriti.
Građani Banjaluke ovih dana na adrese dobijaju pozive za stranačke tribine koje organizuje Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), a u više slučajeva poznatih redakciji, ali i javnosti, građani koji dobijaju pozive, nisu članovi stranke.
Predsjednik Partije demokratskog progresa (PDP), Branislav Borenović, objavio da je poziv za tribinu SNSD-a dobio čak i Mladen Ivanić, počasni predsjednik PDP. Poziv stiže na adresu lica, upućen na lično ime i prezime.
Pojavljuju se različita tumačenja o tome odakle ova stranka crpi podatke o imenu, prezimenu i adresi. Iz SNSD za sada nismo uspjeli dobiti odgovor na pitanje o izvoru podataka.
U Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH kažu da su ovim povodom do sada dobili jedan upit i jedan prigovor građanina, a da su postupci po zaprimljenim predmetima u toku. Pojašnjavaju da pomenuta aktivnost SNSD jeste obrada ličnih podataka i da se na nju primjenjuje Zakon o zaštiti ličnih podataka, ali su pitanje kršenja zakona ostavili otvorenim.
„Prema Zakonu, lični podaci se mogu obrađivati na osnovu saglasnosti ili ukoliko je ispunjen jedan od uslova za obradu ličnih podataka bez saglasnosti (o tome više pročitajte na dnu teksta). Upućivanje poziva da prisustvuje stranačkom skupu bez saglasnosti nosioca podataka upućuje da su podaci pribavljeni na neki drugi način,“ kažu u Agenciji.
Objašnjavaju da svaka stranka ima pravo sprovoditi svoja stranačka djelovanja, ali uz poštovanje prava na zaštitu ličnih podataka.
„Građanima savjetujemo da iskoriste prava koja im daje Zakon o zaštiti ličnih podataka i da se obrate stranci SNSD. Imaju pravo dobiti informacije o prikupljanju njihovih ličnih podataka, imaju pravo pristupa ličnim podacima i pravo na ispravku, brisanje i blokiranje podataka. Ukoliko po njihovim zahtjevu ne dobiju odgovor koji će opovrgnuti njihove sumnje da je odnosna stranka došla do njihovih podataka na nezakonit način mogu podnijeti prigovor agenciji“, piše u odgovoru koji nam je dostavljen iz Agencije za zaštititu ličnih podataka.
Napomenuto je da prigovor treba sadržavati osnovne informaciji o predmetnoj obradi ličnih podataka, podatke o nazivu i adresi subjekta protiv koga se prigovor podnosi, te podatke o podnosiocu prigovora.
Uslovi za obradu podataka bez saglasnosti
Zakon o zaštiti ličnih podataka kaže da „kontrolor“ (svaki javni organ, fizičko ili pravno lice, agencija ili drugi organ koji samostalno ili zajedno sa drugim vodi, obrađuje i utvrđuje svrhu i način obrade ličnih podataka na osnovu zakona ili propisa) može da obrađuje podatke bez saglasnosti nosioca podataka ako je ispunjen jedan od sljedećih uslova:
- Ako vrši obradu ličnih podataka u skladu sa zakonomm ili je obrada neophodna da bi se ispunile nadležnosti utvrđene zakonom;
- ako je neophodno da nosilac podataka na sopstveni zahtjev pristupi pregovorima o ugovornom odnosu ili da se ispune obaveze koje su dogovorene sa kontrolorom;
- ako je neophodno da se zaštite vitalni interesi nosioca podataka, mora se bez odgađanja pribaviti saglasnost nosioca podataka ili se mora prekinuti obrada podataka, a prikupljeni podaci moraju se uništiti;
- ako je obrada ličnih podataka potrebna da bi se ispunio zadatak koji se izvršava u javnom interesu; ako je neophodna zaštita zakonitih prava i interesa koje ostvaruje kontrolor ili treća strana, i ako ova obrada ličnih podataka nije u suprotnosti sa pravom nosioca podatka da zaštiti sopstveni privatni i lični život;
- ako je neophodno za izvršavanje legitimnih aktivnosti političkih partija, pokreta, udruženja građana, sindikalnih organizacija i vjerskih zajednica, osim gdje prevladavaju interesi za osnovna prava i slobode nosioca podataka nad aktivnostima, posebno pravo na privatnost u odnosu na obradu ličnih podataka.