Visoka prestavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton izjavila u Sarajevu da je ukidanje OHR-a jedan od uslova za pristupanje BiH Uniji.
Ketrin Ešton, koja je u srijedu uveče doputovala u BiH, ocijenila je i da se "BiH nalazi na važnoj prekretnici u svom političkom razvoju".
"Ona ima evropsku perspektivu kao i ostatak zapadnog Balkana. Međutim, ja sam zabrinuta zbog aktuelne političke situacije u BiH. Nedostatak napretka, reformi i lokalnog političkog dijaloga razlozi su zbog kojih BiH zaostaje za ostatkom regiona", kazala je evropska predstavnica.
Ona je istakla da će građani BiH imati priliku u oktobru na izborima da izaberu da li će zemlja da krene ka EU, što će biti presudno razdoblje za tu zemlju.
Ketrin Ešton je naglasila da je "EU u potpunosti posvećena teritorijalnom integritetu i suvernitetu Bosne i Hercegovine u okviru njenih trenutnih granica koje su postavljene u Dejtonskom mirovnom sporazumu i da tome ne postoji alternativa".
Ešton je izjavila i da Savjet EU smatra da je ukidanje OHR-a jedan od uslova za pristupanje BiH Uniji.
Na putu ka EU biće potrebno izvršiti i ustavne promjene, dodala je.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbjednosnu politiku Ketrin Ešton izrazila je zabrinutost zbog aktuelne političke situacije u BiH.
Ona je istakla da "EU i međunarodni partneri nikada neće prihvatiti raspad BiH".
"Nemamo ništa protiv jake Republike Srpske kao dijela funkcionalne države BiH, ali ako RS ne ugrožava funkcionisanje države ili na drugi način potkopava mirovni sporazum, nanosi štetu i svojoj vlastitoj budućnosti", izjavila je Eštonova za sarajevski "Dnevni avaz".
"Proces pridruživanja EU imaće nekoliko ključnih tačaka. Ono na šta se treba fokusirati jeste poboljšanje tempa da se taj put prelazi što brže", rekla Eštonova na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsjedavajućim Savjeta ministara BiH Nikolom Špirićem.
Ona je naglasila važnost ostajanja na putu ka EU i ne skretanja sa njega.
"Nadam se da će priča o budućnosti u EU činiti veliki dio preizborne kampanje", rekla je Eštonova.
Špirić je rekao da je ubijeđen da neće biti dodatnih uslova za liberalizaciju viznog režima za građane BiH.
On je istakao da je Eštonovu informisao o reformama koje se provode u BiH, o ispunjenju uslova iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima, o aktivnostima na provođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, te o ekonomskoj situaciji u BiH.
Predsjednik Vlade Federacije BiH Mustafa Mujezinović rekao je da je od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dobio pozitivne poruke da Unija računa na BiH i da će joj pomoći, ali da se moraju uraditi reforme radi stabilizacije budžeta i ekonomije.
"EU zabrinuta je za trenutnu situaciju'', rekao je Mujezinović i dodao da predstavnici EU ne mogu da razumiju da manja grupa ljudi radi svojih beneficija želi da onemogući ostalima da žive normalno.
Prema njegovim riječima, ako Svjetska banka i ekonomisti kažu da su u prošlosti urađene određene stvari koje nisu u skladu sa ekonomijom i da se na javnu potrošnju troši više nego što se može, onda to mora biti redukovano.
''Oni ne mogu da razumiju zašto se ovo dešava i zašto želimo da ugrozimo zdravstveni fond, poljoprivredu'', naglasio je Mujezinović nakon razgovora sa Eštonovom u Sarajevu.
On je rekao da se nada da će u narednim satima OHR i EU iznijeti kolika će šteta nastati ukoliko se ne bude radilo po svjetskim ekonomskim zakonima, ali da očekuje da će doći do rezultata u razgovorima koji se intenzivno vode, te 26. februara biti objavljeni zakoni potrebne za drugu tranšu i kredit Svjetske banke.
Mujezinović je naglasio da mu je Eštonova prenijela da kada budu ispunjeni potrebni uslovi, da će iz EU u budžet BiH direktno ući 100 miliona evra koji bi bili namijenjeni za razvoj i izgradnju objekata i elektrana, a ne za plate i druge beneficije.
''Posebno su jake poruke u oblasti izgradnje autoputeva i elektroenergetskih objekata. To su preduslovi koje moramo ispuniti da bi se pridružili familiji evropskih zemalja'', rekao je Mujezinović.
Predsjednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon sastanka sa Ketrin Ešton, da u BiH funkcionišu sve institucije i da je nezadovoljstvo namjerno kreirano da bi se postigli neki ciljevi određenih političkih grupa ili institucija.
"Jedna adresa u BiH ne znači uvijek centralizaciju BiH. Treba prihvatiti realne informacije, a ne one koje se spekulativno plasiraju kako bi se napravio problem funkcionisanja same BiH", rekao je Dodik nakon sastanka u Sarajevu.
Dodik je ocijenio da je Eštonova tokom razgovora bila veoma pozitivna i da joj je namjera bila da se upozna o situaciji u BiH kako bi mogla u budućnosti raditi na pitanjima evropskog puta BiH.
"Raduje me činjenica koju sam od nje čuo da za viznu liberalizaciju BiH neće biti dodatnih uslova i da je možemo očekivati u ovom vremenu, bez obzira na neke u BiH koji se zalažu da ne dođe do vizne liberalizacije", rekao je Dodik.
Ketrin Ešton je dolaskom u BiH počela posjetu Balkanu, u okviru koje će još obići Beograd i Prištinu.
(MONDO/Beta)
