U BiH vlada opšte nezadovoljstvo naplatom RTV pretplate. Nisu zadovoljni ni javni servisi ni telekom operateri...
Dok se javni servisi bore sa slabom naplatom i traže načine kako da brže prikupljaju novac, telekomima ne odgovara što, kako tvrde, gube pretplatnike, iako uzimaju proviziju za tu uslugu.
U međuvremenu su javni servisi tužili nekoliko stotina hiljada telefonskih pretplatnika koji nisu plaćali RTV taksu, piše "EuroBlic".
Značajan bojkot plaćanja RTV takse posljedica je, tvrde u udruženjima potrošača, kršenja Zakona o zaštiti potrošača BiH po kojem se dvije usluge ne smiju naplaćivati istim računom. Promjena sistema naplate ne odgovara javnim servisima, jer nisu spremni da plaćaju inkasante. Ne pristaju ni na sistem posebnih računa, jer bi imali poštanske troškove i pad naplativosti.
Međutim, i u sadašnjem sistemu javnim emiterima ne ide glatko. Muku muče sa sporim sudskim procesima, pa je tako FTV pokušala da pred Ustavnim sudom BiH isposluje da prečicom naplati dugovanja.
Ustavni sud BiH u srijedu je odbio apelaciju FTV, u kojoj je ovaj javni servis zahtijevao da račun za RTV taksu bude izvršni akt.
Šef kabineta predsjednika Ustavnog suda BiH Nedim Ademović objašnjava da je FTV smatrala da su potraživanja od dužnika u stvari pravo na imovinu i da oni na osnovu računa mogu da idu na direktno izvršenje.
„Zahtijevali su da ne moraju da idu na sud, prolaze parnicu, čekaju pravosnažnu sudsku odluku, pa tek onda idu na izvršenje. Međutim, sudovi su smatrali da se račun ne može smatrati izvršnom ispravom, nego da moraju da tuže dužnike“, kaže Ademović. Federalna televizija se pozivala na ustavno pravo na imovinu. Drugim riječima, RTV taksu tretira kao dio imovine.
Mada se nije žalila Ustavnom sudu, i Radio televizija RS od telefonskih pretplatnika potražuje oko 50 miliona KM.
„Za pet godina naplate trebalo je da prikupimo 159 miliona KM, a mi smo naplatili 99 miliona KM“, kaže predsjednica Upravnog odbora RTRS Radmila Čokorilo.
Ona ne krije da su se neki od pretplatnika dosjetili modela da izbjegnu plaćanje takse, pa su prešli” na manje telekom operatere, koji nemaju ugovore sa javnim servisima. Nezvanično, i od tih deset „malih“ alternativnih telekoma se traži da od početka iduće godine uđu u posao sa RTV servisima.
Bez obzira na to, RTRS u odnosu na FTV ima bolju naplatu – oko 70 odsto. Inače, najlošija naplata u BiH je u zapadnoj Hercegovini – do 15 odsto.
Direktor za razvoj udruženja za zaštitu potrošača „Plava sfera“ Danijel Malić kaže kako imaju mnogo pritužbi građana zbog RTV takse i da ih bojkot ne čudi.
„Mi smo takođe za plaćanje RTV takse, ali ona mora da bude odvojena od telefonskog računa! Zakon o zaštiti potrošača BiH je rekao da se više usluga ne može ispostavljati na jednom računu i tako se krše prava potrošača!“ kaže Malić. On podsjeća da se ovakav način naplate RTV ne sprovodi u razvijenim zemljama.
Bojkot plaćanja RTV takse je, kaže, izazvan nepoštovanjem zakona, pa je i ljutnja potrošača, s te strane, opravdana. Na sve to, isti iznos takse plaćaju i oni koji imaju odličan signal kao i oni koji na svojim televizorima imaju loš prijem. Na pitanje zašto udruženja potrošača nikada nisu podigla tužbe za kršenje zakona, Malić kaže da nemaju kapaciteta da se tome suprotstave.
Inače, prihodi od RTV takse i marketinga sva tri javna servisa uplaćuju se na jedinstven račun. Od toga BHRT pripada pola, a RTRS i RTFBiH po 25 odsto. Tako od jedne RTV takse od 6,90 KM, 3,45 KM ide na račun BHRT, a po 1,73 KM uzimaju druga dva emitera.
(MONDO)
