Povodom 22. decembra, koji se u bivšoj Jugoslaviji slavio kao Dan armije, pročitajte sjajan tekst banjalučkog istoričara Zorana Pejašinovića...
JNAaaaaaaaaaa
(Povodom jednog rođendana)
Kada je naš Veliki majstor sa gerilcima iz Užica prebjegao u Bosnu, odlučio je stvoriti ozbiljnu vojsku. I to na rođendan Velikog Brke, 21. decembra 1941. Tako je i bilo.
Toga dana, u malenoj podrinjskoj varoši Rudo, osnovana je Prva proleterska brigada, zametak buduće JNA. Tokom te vojne i nekoliko godina po njoj, slavljen je taj datum, kao Dan armije i rođendan bezgrešnog Brke. Međutim, uskoro se ispostavilo da Brko i nije baš bezgrešan, pa je „pukla tikva”. Majstor se posvađao sa nesvršenim bogoslovom. Umalo rat da izbije. Obojica su bila spremna da žrtvuju sve armije i sve proletere svijeta zarad ideala (četiri decenije kasnije, jedan naš roker će objasniti ko gine za ideale).
Poslije te velike šizme, Dan armije je pomjeren za 24 sata, na 22. decembar, jer je, rekoše, toga dana Prva proleterska imala vatreno krštenje, pardon, kaljenje?! Biće to jedan od najvažnijih praznika države Velikog majstora: nije bilo grada bez ulice 22. decembra, a i mnoge fabrike nosiće to ime.
JNA je svakoga dana u svakom pogledu sve više napredovala. Postala je četvrta u Evropi. Četvrta, bre!//ba!/ne!? Rusi, Englezi, Francuzi, pa mi! Braća nesvrstani su se k’o nikad tamanila našim kalašnjikovima i tenkovima. U državnu kasu slivale su se milijarde dolara. Naše vojne škole postale su pravi „Ist pointi”.
A onda dođoše devedesete. Otjeraše vatrogasci četvrtu armiju u Evropi... Ne slavi se više ni 21. ni 22. decembar. Osta samo ubogo Rudo, čije prvo slovo neki (s razlogom?) ne znaju ni izgovoriti.
