Oproštaj od najvećeg beogradskog šmekera

U petak nas je napustio veliki glumac, nakon duge i teške bolesti. Komemoracija je održana u podne na Velikoj sceni "Mira Trailović" beogradskog pozorišta Atelje 212.

Njegove kolege i prijatelji ispunili su salu Ateljea 212 da se pozdrave od legendarnog Gage. Tanasije Uzunović, Predrag Ejdus, Lazar Ristovski, Puriša Đorđević, Nebojša Glogovac, Milorad Mandić-Manda, Ivan Bekjarev, Zafir Hadžimanov, Dragan Vujić-Vujke, Tihomir Stanić, Radoš Bajić, Goran Jevtić, Nataša Ninković, Caci Mihailović, Marko Živić, Branislav Lečić, Viktor Savić, direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, Zorana Pavić... Svi oni i još mnogi drugi došli su da se oproste od velikog šmekera srpske i jugoslovenske kinematografije.

O Draganu Nikoliću su govorili glumica Seka Sablić, glumci Rade Šerbedžija i Branimir Brstina, scenarista i književnik Dušan Kovačević, a na platnu su emitovani kolaži iz filmova u kojima je glumio. Kada je pušten kolaž iz nekada veoma popularne televizijske emisije "Obraz uz obraz", Atelje 212 je zaplakao. Tu emisiju vodio je zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Seka Sablić je Nikolića nazvala "otmenim":

"Sa srećom se prisećao Pariza i želeo da se vrati tamo. I u najtežim danima bio je otmen, nije hteo da deranžira okolinu. Ostao je duh humora. Kašljao je u bolnici, pitala sam da zovem sestru, da pljune, on je rekao - ne bi bilo u redu da pljunem sestru. Ova dva dana sećanja dokazuju da je ostavio neuništiv trag i da je postao nacionalna figura".

Branimir Brstina je govorio o vitezu. Vitezu Draganu Nikoliću:

"Viteže naš, nema nikog ko te je takao a da se nije ogrejao, slušao te a da se nije grohotom smejao. Da ima takav neko, sam bi na svetu bio, bez nas".

Rade Šerbedžija je kroz suze govorio o "izvanrednom mangupu":

"Bio je briljantan glumac i izvanredan mangup. Čudna je i nadnaravna bila spiritualnost njegovog lica, belog kao sneg na velikom platnu, koje je sjalo veličanstvenim sjajem. Sve uloge su mu bile ubitačno jednostavne. Voleo je beskrajno život, i znao mu se radovati".

Novinarka Radmila Stanković ispričala je da je Nikolić hteo da piše knjigu, i jednom joj je iz cuga doneo pet poglavlja da pročita. I da mu je želja bila da snimi film o svojoj Mileni.

"Lako je pisao, ali sa najvećim strahom se odnosio prema početku pisanja poslednjeg poglavlja, o Mileni. Hteo je da ga završi scenom u kojoj on, starac u belom odelu, staje na obalu, ulazi u vodu i nestaje. Pričao je sa njom i kako je uvek želeo da snimi film o Mileni, i maštao o glumcima i glumicama koji bi igrali, kao i rediteljkama - isključivo ženama - koje bi snimile film o njoj u formi omnibusa", ispričala je ona.