Istraživanje otkrilo profil ljudi koji su protiv vakcine!
Dok korona virus kosi po svijetu, i dalje ima ljudi koji odbijaju da se vakcinišu, uprkos tome što je poslije skoro dvije godine pandemije sasvim izvjesno da cjepivo štiti od najtežih oblika i smrtnog ishoda bolesti.
Ako ste se ikada zapitali ko su ljudi koji odbijaju da se vakcinišu, nova studija koju je sproveo institut "Maks Plank" otkrila je sve o tome. SHARE, istraživanje o zdravlju, starenju i penzionisanju u Evropi nedavno je prikupilo podatke o vakcinaciji od 47.000 ljudi starijih od 50 godina, iz 27 evropskih zemalja i Izraela.
Oko 18 odsto anketiranih iz svih 28 zemalja do ljeta 2021. prijavilo je da nisu vakcinisani. Prema podacima iz ove studije, najviše vakcinisanih imaju Malta, Danska i Španija, sa više od 95 odsto vakcinisanih učesnika istraživanja, dok su na začelju Rumunija i Bugarska sa 28, odnosno 21 odsto vakcinisanih.
Od ukupnog broja nevakcinisanih ispitanika, 33 odsto je odgovorilo da su još uvijek neodlučni, dok 45 odsto njih ne želi da se vakciniše.
U Rumuniji i Bugarskoj, zemljama sa najmanje vakcinisanih, oko 40 odsto njih je još uvijek neodlučno po pitanju imunizacije, dok je 54 odsto rumunskih i 45 odsto bugarskih ispitanika odgovorilo da ne žele da prime vakcinu.
A kada je riječ o tome ko su ljudi koji ne žele da prime vakcinu, naučnici su odredili njihov demografski, socio-ekonomski status i zdravstveno stanje.
Ispostavilo se da je ekonomska situacija najveći prediktor, odnosno da ljudi koji imaju najmanja primanja su uglavnom ti koji su neodlučni ili ne žele da se vakcinišu, dok je kod onih sa većim primanjima situacija obrnuta.
Naime, više od 30 odsto onih koji odbijaju vakcinaciju ili su još uvijek neodlučni prijavljuju da jedva "sastavljaju kraj s krajem", dok je samo 7,8 odsto onih sa boljim primanjima koji su grupi nevakcinisanih ili neodlučnih.
Takođe, i obrazovanje ima ulogu u tome, a kako se ispostavilo, oni obrazovaniji su manje skeptični prema vakcinaciji. Kod onih koji imaju završenu osnovnu školu, procenat neodlučnih ili nevakcinisanih je 14,7, a kod ljudi sa završenom srednjom školom iznosi 16,1 odsto. Samo 9,2 odsto ispitanika je nevakcinisano ili neodlučno među ljudima koji su nastavili obrazovanje poslije srednje škole.
Osim toga, ispostavilo se da i zdravstveno stanje ima ulogu u donošenju ove odluke. Što su zdraviji ispitanici, tj. nemaju dijagnostikovane neke bolesti, veće su šanse da budu neodlučni ili da odbijaju imunizaciju (16,9 odsto), u poređenju sa onima koji imaju makar jednu bolest (12,4 odsto).
Takođe, ljudi koji znaju nekoga ko je imao teži oblik korona virusa, uglavnom su vakcinisani.
(MONDO)