"A koliki je moj deo?"

Iako se godinama verovalo drugačije, izgleda da saradnja sa drugima ipak nije preduboko ukorenjena u ljudskoj prirodi. Stare teorije tvrdile su da ljudi rade zajedno jer im je prirodno da se ponašaju u skladu sa opštim interesom, ali novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Pensilvanije pokazuje ono što niko od nas nije vaspitan da prizna - sami smo sebi najvažniji. Ako iz "izdaje" možemo da izvučemo i neku korist, očas posla ćemo prelomiti šta nam je činiti.

Klasični eksperiment poznat kao "Zatvorenikova dilema" razmatra spremnost ljudi da sarađuju, ili da izdaju drugog zarad sopstvenih interesa. U klasičnom primeru, uhapšena su dva člana kriminalne bande, i nalaze se u odvojenim prostorijama. Policija nema dovoljno dokaza da ih optuži za značajno delo, ali svaki od njih može da zaglavi u zatvoru na godinu dana zbog sitnijih prestupa. Zato se svakom od njih nudi mogućnost da "namesti" onog drugog, i "izvuče se", dok drugi optuženi ide na tri godine u zatvor. Ukoliko ni jedan pritvoreni ne progovori, obojici sleduje po godinu dana robije. Iako teorija kaže da bi racionalna osoba odlučila da "cinkari" kolegu zarad sopstvene koristi, rezultati ranijih studija pokazali su da ljudi (bar u teoriji) to ne bi učinili.

U seriji eksperimenata, koji su varijacija na ovu temu, naučnici su testirali koliko smo zapravo sebični. Postavka je generalno takva da se isplati sarađivati, ali je za pojedinca još korisnije da misli samo na sebe.

U klasičnoj verziji, ako obojica učesnika sarađuju, obojica će biti jednako nagrađena. Ali, u izmenjenoj, ako jedan sarađuje, a drugi to odbije, ovaj koji je sarađivao dobiće najmanju moguću nagradu, a ovaj koji je ćutao proći će mnogo bolje. Generalno, novi eksperiment se postavlja tako da se isplati sarađivati, ali se još više isplati misliti samo na sebe. Psiholozi su dodatno otežali situaciju dozvolivši ispitanicima da sami odluče kako će biti nagrađeni za izdaju. U početku, ljudi se opredeljuju za saradnju, ali, kako ulozi rastu, vrlo brzo počinju da misle samo na sebe.

Ovaj banalan eksperiment, iako samo u domenu teorije, ruši sliku koju imamo u sebi, zaključak je psihologa koji su vodili istraživanje. Volimo da mislimo da evolucija ljude čini boljim, podstičući nas na saradnju sa drugima, tako da svi izvuku najbolje iz situacija koje nam život nameće, ali ispostavilo se da nije tako. U ljudskoj prirodi zapravo je ono što nam svima prvo padne na pamet - "koliki je tu moj deo", samo što nas od malih nogu uče da nije lepo da to priznamo.