Ako razmišljate o ostavljanju duvana, odmah da vas ohrabrimo: ne postoji pušač koji ne može da prestane da puši. Postoje samo oni koji to ne žele.
Da li čovek može spontano da prestane da puši?
"Bez obzira na hemiju koja se danas dodaje duvanu, moguće je spontano ostaviti pušenje. Da kaže 'od danas više ne pušim' i u tome zaista istraje pre 20, 25 godina moglo je 20 odsto pušača. Danas, njih je manje od dva odsto, zbog snažne zavisnosti koju izazivaju dodaci, aditivi, hemikalije, arome. Nekad je za razvijanje zavisnosti bilo potrebno godinu dana. Danas, to se dešava već posle tri-četiri nedelje. Ubrzano je delovanje nikotina, put od udaha do mozga sa sedam do deset skraćen je na dve do tri sekunde. Zbog toga je ljudima danas toliko teško da ostave cigarete. "
"Ima tu još jedna interesantna stvar, ona upozorenja na paklama niko živi ne shvata ozbiljno. A kad lekar pacijentu prepiše neki lek, onda se ono uputstvo čita od A do Š i onda se ljudi uhvate za neko neželjeno dejstvo, koje se javlja jednom u ko zna koliko slučajeva, pa odbijaju da piju lek. Ili, još gore, lažu lekara da piju, a u stvari ga ne piju. A sve to što lepo piše na pakli cigareta ljudi ignorišu."
"Najveći broj pušača u zavisnost 'utrči' u ranoj mladosti, kad nemaju dovoljno izgrađenih mehanizama koji bi im omogućili da se odupru tom izazovu da zapale cigaretu. Bilo da je reč o pritisku vršnjaka, bilo o ponudi od članova domaćinstva, a i to se dešava, bilo je slučajeva da su dede i babe naučili dete sa 5, 6 godina da puši, pa čovek u Savetovalište dođe sa pušačkim stažom 'iz detinjstva'... Naravno, nisu ti ljudi krivi, da su znali koliko je to loše i opasno, ne bi to nikad uradili, ali je činjenica da je kod nas, bez obzira na promenu svesti poslednjih godina, pušenje i dalje društveno prihvatljivo. To su sve razlozi zašto toliko ljudi tako olako posegne za duvanskim proizvodima. Uz to, i ekonomska situacija je teška, ljudi su razočarani i nalaze nekakav izlaz u autoagresiji, jer pušenje je zapravo vid autoagresije", priča dr Pešić.
Ipak, primećuju se pozitivni pomaci, od 2010. kad je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. "Poslednje istraživanje pokazuje da više od polovine građana želi da se naši zakoni menjaju, i da se zabrani pušenje na svim javnim i radnim mestima, podrazumevajući tu i ugostiteljske objekte, ali bez izuzetaka. Zakon je stvarno doprineo promeni svesti ljudi, povećao pritisak pacijenata na savetovališta. Mi nemamo mnogo savetovališta, ali ona koja imamo, pri domovima zdravlja i kliničkim centrima, dobro rade."
"Pušenje u porodici se danas smatra vidom zlostavljanja u porodici. Zlostavljanjem dece, starih, bolesnih i nemoćnih, trudnica... žena koje su materijalno zavisne, pa ne smeju ništa da kažu. Preko 65 odsto ljudi koji su učestvovali u istraživanju kaže da im smeta duvanski dim, ali da neko od ukućana bez obzira na to - puši. Pa šta je to ako nije zlostavljanje?"
Kad u Savetovalište dođe neko ko želi da prestane da puši, sve se završi u jednom danu. Pacijent dobije uputstva, 'program' kojeg treba da se pridržava, a onda se tokom sledećih desetak dana jednom dnevno čuje sa lekarom koji ga kroz taj proces savetima vodi. Zatim se povremeno dolazi na kontrole, neko češće, neko ređe, u zavisnosti od konkretnih životnih okolnosti. "Lakše je, naravno, onima koji žive u domaćinstvima u kojima nema drugih pušača", kaže dr Pešić.
"Terapija podrazumeva, pored medikametoznog programa, i psihosocijalnu podršku. Ostavljanje cigareta mora da prati promena životnog stila. Ne može pušač prosto da reši da prestane da puši, a onda da nastavi isto da se ponaša, a da samo pije lek. Odvikavanje od pušenja je ozbiljan tretman, čovek mora da bude aktivan u tom procesu, da uspostavi kontrolu nad svojim ponašanjem, i oni koji tako pristupe ovom problemu uspevaju u svojoj nameri."
"Medikamenti koji se koriste su isključivo oni koji su prošli sve najstrože kontrole, odobreni su od strane Agencije za lekove. Kod nas se koriste flasteri i žvake, kao supstituciona terapija, i lekovi - bupropion i citizin. Ali, i žvake i flasteri i lekovi koriste se onako kako je propisano, da bi to imalo efekta. Dakle, potrebno je posavetovati se sa lekarom ili sa farmaceutom, pa se doza određuje u zavisnosti od pušačkog statusa", kaže dr Pešić.
Donesite odluku da prestanete da pušite - odredite datum. Nemojte se porediti sa drugima, potpišite 'ugovor' sami sa sobom. Držite se svog cilja - prestanak pušenja. Sprovedite program i šemu lečenja uredno do kraja. Budite svesni svog ponašanja u svakom trenutku. Pratite proces odvikavanja i ubrzo ćete zapaziti poboljšanja.
Da li su cigarete koje se motaju manje štetne?
"Ne postoji nikotin koji je 'manje' ili 'više' štetan. Bez obzira na to da li je u čvrstom stanju, kao u cigaretama, ili u tečnom stanju poput onog u elektronskim cigaretama. Poreklo duvana za uvijanje je vrlo sumnjivo. Postoje indicije da je u pitanju duvan iz Južne Afrike koji je bio buđav, propao, pa ga duvanske kompanije nisu otkupile, već je on prerađen, hemijski obrađen i tako se distribuira. Kod nas se na pijacama, na ulicama, sve prodaje kao 'hercegovački' duvan. Ali, da je Hercegovina 15 puta veća, ne bi mogla da proizvede toliko duvana... Ljudi prelaze na duvan za motanje iz finansijskih razloga, ali to uverenje da je manje štetan je potpuno pogrešno."
A elektronske cigarete?
"Elektronske cigarete nisu zakonom regulisane, zato se reklamiraju i zato ljudi posežu za njima. Ali, ne postoji cigareta koja nije štetna. Elektronska cigareta opasna je po zdravlje i onoga ko je koristi, i onoga ko je u njegovoj okolini. Ta isparenja iz elektronskih cigareta su takođe toksična, škodljiva i za pušače i za pasivne pušače", kaže dr Pešić.
Odredite svoje prioritete. Koncentrišite se na to da ne pušite danas, ne razmišljajte o narednim danima. Mislite o sebi kao o nepušaču, što ćete uskoro i postati. Kad poželite cigaretu, odlažite to. Želja će proći za nekoliko minuta. Pijte dosta vode, po mogućstvu mlake, u malim gutljajima, sa zadržavanjem u ustima. Jedite puno svežeg voća i povrća. Spavajte što duže. Družite se sa nepušačima.
Nemojte se zavaravati i nemojte bacati novac na elektronske cigarete. Revizijom Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, trebalo bi da bude obuhvaćena i elektronska cigareta, čija bi upotreba trebalo da bude zabranjena na isti način i pod istim okolnostima kao i upotreba običnih cigareta.
"Ipak, ne postoji pušač na svetu kojem ne može da se pomogne. Postoje samo oni koji ne žele da im se pomogne. U savetovalištu smo imali pušače svih starosnih grupa, od 18 do 83 godine. Činjenica je da postoje osobe koje ne žele da prestanu da puše, to je njihova odluka, i njihovo pravo u krajnjoj liniji, i takvih je 15 do 20 odsto. Ali, ne postoji osoba koja ne može da prestane da puši", zaključuje dr Pešić sa osmehom koji vas natera da zaista poverujete u to.