Iako danas znamo ponešto o tome kako mozak "radi", neki mitovi toliko su rašireni da ste ih čuli ili pročitali ko zna koliko puta... Evo najčešćih zabluda.
"Koristimo samo 10 odsto mozga" Verovatno ni sami ne znate koliko ste puta u životu čuli ovo. Ali, stalno ponavljanje ovu zabludu neće učiniti istinitijom. Ova urbana legenda zapravo ukazuje na to da je ljduski um sposoban za neverovatne stvari, nemerljiv porast inteligencije, psihičkih sposobnosti, telekinezu čak. Na kraju krajeva "ako možemo da uradimo sve što već radimo koristeći samo 10 odsto mozga, zamislite šta bismo sve mogli kad bismo koristili i preostalih 90 odsto"... Pa iako ovo lepo zvuči, realnost je drugačija. Istraživanja pokazuju da zapravo sve zone mozga obavljaju određene funkcije. Kad bi mit "10 odsto" bio istinit, oštećenja mozga bila bi mnogo ređa nego što je to slučaj. Na kraju krajeva, morali bismo da brinemo samo da ne povredimo malecnih 10 odsto. Činjenica je zapravo da povreda i najmanjeg dela može da izazove razorne posledice i po kogniciju i po naše ukupno funkcionisanje. I, na kraju krajeva, i MMR zapisi regisrtruju aktivnost čitavog mozga, čak i dok spavamo. "Zaista koristimo bukvalno svaki deo mozga, i tokom najvećeg dela vremena neki stepe aktivnosti registruje se u svim regijama. I, još nešto: na mozak odlazi oko tri odsto naše telesne mase, ali on 'troši' 20 odsto naše energije", kaže neurolog Beri Gordon iz Medicinskog centra Džons Hopkins za Scientific American. "Oštećenja mozga su nepovratna" Mozak je osetljiv i može biti oštećen povredama, moždanim udarima ili bolestima. Posledice ovih oštećenja kreću se od blagih poremećaja do potpune nemogućnosti izvođenja kognitivnih procesa. Oštećenja mozga mogu, dakle, biti razorna, ali da li su uvek trajna? Sposobnost našeg organizma da se oporavi od takvog oštećenja zavisi od težine i lokacije povrede. Recimo, udarac u glavu tokom fudbalske utakmice može da dovede do potresa mozga. Pa iako to može biti veoma ozbiljno, većina ljudi oporavi se relativno brzo. Ali, masivan moždani udar, sa druge strane, može biti koban i dovesti do trajnih oštećenja nervnih ćelija. Važno je ipak napomenuti da ljudski mozak ima impresivne sposobnosti oporavka. Čak i nakon ozbiljnijih moždanih udara oporavak je moguć, naročito uz odgovarajuću terapiju. Čak i teška oštećenja, poput onih izazvanih masivnim moždanim udarima mogu se, donekle bar, sanirati. Uz odgovarajuću terapiju, tokom vremena mozak formira nove veze, tako da 'zaobiđe' oštećene regije. "Ljudi koriste levu ili desnu polovinu mozga" Ovo je takođe zabluda u koju mnogi veruju, pa se tako često može čuti da su oni koji koriste desnu hemisferu kreativni i ekspresivni, dok su oni koji koriste levu hemisferu mozga analitični i racionalni. Stručnjaci kažu da lateralizacija moždanih funkcija postoji (dakle, za određene aktivnosti nadležna je leva ili desna hemisfera), ali ni za koga od nas ne može se reći da "koristi levu ili desnu hemisferu". Bez obzira na lateralizaciju, dve hemisfere uvek rade zajedno. Recimo, kad je reč o jeziku - leva hemisfera je 'specijalizovana' da zvukove koje čujemo obrađuje tako da prepoznajemo govor, kao i za naš doživljaj sintakse, ali nema monopol na tom polju - desna hemisfera osetljivija je, na primer, na emotivnu komponentu jezika, i omogućava nam da doživimo, prepoznamo i protumačimo intonaciju. "Ljudi imaju najveći mozak" Ljudski mozak prilično je velik ako uzmete u obzir naše telo, ali to da imamo najveći mozak je samo još jedan mit. Kit ulješura ima mozak težak oko osam kilograma, recimo. Mozak slona je tu negde oko pet kila. Ali šta je sa veličinom u odnosu na veličinu tela pitate se? Pa, ni tu nismo "najbolji". Maleni mišoliki sisar, rovka, ima mozak koji čini deset odsto njene telesne mase. Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.