Mnogi anksiozni poremećaj mešaju sa trenutnim osećajem nervoze, treme, stresa, ali evo u čemu je razlika.
Anksioznost možete da osetite pre sastanka, poslovne prezentacije... Može da se pojavi kada ste suočeni sa strahom ili nekom opasnošću, a tada počinju da nam se tresu ruke, osećamo uznemirenost u stomaku, srce ubrzano kuca. Srećom, to je potpuno normalno kada se suočimo sa stresnim situacijama, ali anksiozni poremećaj podrazumeva da se osoba ovako oseća duži vremenski period (najmanje šest meseci) i to onda kada za to uopšte nema razloga.
Samo u Americi ima više od 40 miliona ljudi koji pate od anksioznosti, a za napade panike i anksioznosti kriv je - ko drugi nego naš mozak. Ukratko, anksioznost utiče na amigdal, regiju u mozgu koja je odgovorna za emocionalne reakcije - osećaj straha, na primer.
Neke studije pokazuju da kod pacijenata koji pate od anksioznosti, amigdala je manje povezana sa delovima mozga koji određuju značaj određenog stimulansa. To znači da je za ove ljude teže da razlikuju da li ih nešto tek malo uznemirava ili je to nešto zbog čega bi trebalo ozbiljno da se zabrinu ili uplaše. U trenucima kada su uplašeni, oslobađa se epinefrin koji povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca i tako utiče na nervni sistem, dovodeći do fizičkih simptoma koje prepoznajemo kod osoba koje imaju napad panike.
Drugačije rečeno, anksioznost je mnogo više od emocionalnog problema, već je pre nešto što dolazi iz naše glave, dakle mentalni poremećaj koji se može lečiti lekovima i uz stručnu pomoć.
Okidač za anksiozne reakcije su najčešće fobije neke osobe, ali ovaj poremećaj može zaista da utiče na život anksiozne osobe toliko da ona u potpunosti počne da izbegava određene situacije i da se povlači u sebe. Ruku pod ruku sa tim dolazi i poremećaj socijalne anksioznosti, što znači da osoba počinje da se plaši da će je okolina ismevati ili osuđivati.
Postoji i generalni anksiozni poremećaj, što podrazumeva da je osoba stalno zabrinuta, a pritom za tu brigu ne mora da postoji nikakav razlog.