Zbog alarmantne stope gojaznosti, upotrebe duvana i alkohola, život će nam možda biti kraći...
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) iznela je pretpostavke da bi zbog "alarmantne" stope uživanja duvana, alkohola i gojaznosti, životni vek narednih generacija u Evropi mogao biti kraći nego što je danas.
Iako Evropljani žive duže nego ikad, ovaj napredak bi mogao biti uništen ukoliko se ne reše tri velika faktora rizika u njihovom načinu života, rekla je direktorka SZO za Evropu Klaudija Stajn, prenosi AFP.
U najnovijem izveštaju, SZO prenosi da još uvek "postoji neprihvatljivo visoka" razlika u očekivanom životnom veku između zemalja evropskog kontinenta, kao i da je razlika između najkraćeg i najdužeg očekivanog životnog veka 11 godina.
SZO navodi da nivo prerane smrtnosti od bolesti poput raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i horničnih respiratovnih bolesti "brzo" opada.
Međutim, nivo konzumiranja alkohola i duvana kao i gojaznosti je još uvek "alarmantno visok" i to bi "moglo značiti da taj napredak neće biti održan".
Stopa uživanja duvana i alkohola, u mnogim delovima sveta opada, ali Evropljani još uvek više piju i puše od drugih, navodi SZO. Prema njihovoj proceni, prosečno se popije 11 litara alkohola po osobi godišnje, dok čak 30 odsto stanovnika puši.
I kao da to nije dovoljno loše, raste i procenat gojaznih, pri čemu 59 odsto stanovnika Evrope ima ili prekomernu telesnu težinu ili je gojazno, pa tako samo malo zaostaju za Amerikancima koji imaju najvišu stopu gojaznosti u svetu.
Ovogodišnji izveštaj SZO je po prvi put uzeo u obzir i uticaj "zadovoljstva životom" na očekivani životni vek.
Zemlje u kojima je, prema anketi Galupa, stopa "zadovoljstva životom" najveća poput Danske, Finske, Švedske i Švajcarske imaju i najduži očekivani životni vek stanovništva.