Verovatno ste već čuli da "ne treba da jedete" posle šest sati uveče. Ova tvrdnja nastala je usled uverenja da se sva hrana pojedena uveče pretvara u masti. Evo ima li u tome istine.
Da li je pametno da poslednji obrok jedete u nakasnije do 18 časova, bez obzira na to kada ležete u krevet? Da li je večera zaista toliko "loša" i treba li da je izbegavate da biste imali ravan stomak?
Veza između večere i gojenja
Niko nije sasvim siguran odakle su ljudi prihvatili teoriju da se hrana uneta u organizam posle šest sati uveče pretvara u masti. Ali, čak i nakon nekoliko istraživanja na ovu temu, rezultati nisu sasvim jasni.
Na primer, u jednom istraživanju, grupa zdravih muškaraca nije jela ništa od 19 časova do 6 sati ujutru. Svako od njih je smršao oko pola kilograma za dve nedelje. Nakon što su se vratili na uobičajen režim večeranja, vratili su tih pola kilograma telesne težine.
U drugom eksperimentu, grupa učesnika je unosila najviše kalorija za večeru, a druga najviše kalorija za ručak. Prva grupa je imala bolje rezultate kada je reč o mršavljenju.
Zašto se gojimo
Jedna stvar je jasna – hrana pojedena uveče ne pretvara se u masti, već se one u telu skladište kada osoba mnogo jede, a malo se kreće. Dakle, unosi više energije nego što troši.
To znači da na gojenje utiče broj unetih kalorija, a ne vreme kada ste pojeli večeru. Ljudi koji su navikli da jedu uveče konzumiraju više hrane tokom dana od onih koji u krevet odlaze rano i ograničavaju unos namirnica pre spavanja.
Naučnici iz SAD su nagledali dve grupe ljudi. Učesnici prve grupe su odlazili na spavanje u ponoć i ustajali u osam ujutru, dok su u drugoj grupi bile "noćne ptice".
Učesnici iz druge grupe su unosili više kalorija tokom dana, a najviše za večeru. Važno je još napomenuti i da su oni unosili više brze hrane, a manje voća i povrća.
U drugom eksperimentu, volonteri su bili na specijalnoj dijeti tokom dana, ali su uveče slobodno mogli da jedu čokoladice. Oni koji su to i radili su se ugojili, a kroz te čokoladice su unosili oko 15 odsto potrebne dnevne energije.
To je verovatno i razlog otkuda se pojavilo pravilo o večeranju najkasnije u 18 časova. Veče je vreme kada ljudi manje mogu da se koncentrišu na to da jedu zdravo, već su uglavnom već umorni i jedu nešto na brzinu. Takođe, jedna od omiljenih aktivnosti mnogih je gledanje televizije posle večere, uz možda još poneku grickalicu. Može se desiti i da vam je uveče ponekad dosadno, a tad sigurno nećete uzeti da grickate šargarepu, već čokoladicu ili neku grickalicu.
Naučnici su potvrdili da noćne ptice u proseku spavanju sat vremena manje od ranoranilaca, pa zato imaju i malo veće šanse za prejedanje. To znači da imaju više vremena da unesu hranu, da hranu češće shvataju kao nagradu, da im je apetit izmenjen zbog hormona, a usled nedostatka sna javlja se i potreba da telo zadržava energiju.
Da li se hrana vari noću?
Naravno! Bez obzira što neki tvrde da ne valja jesti uveče jer se hrana ne vari noću, naš digestivni trakt radi i dok mi spavamo. Mnogi stručnjaci kažu da je metabolizam noću sporiji. Međutim, istraživanja su pokazala da je to usporavanje minimalno.
Kvalitet hrane i sna
Hrana koju jedemo utiče i na kvalitet sna. Istraživanja pokazuju da zasićene masti (životinjskog porekla) otežavaju da zaspimo i čine da se osećamo umornijim. Još neki faktori koji loše utiču na san su alkohol, kofein i šećer.
E, tu ljudi koji vole da večeraju kasnije upadaju u zamku. Poremećaj sna može da se javi usled prejedanja, dok manjak sna može da bude kompenzovan energijom koju unesemo kroz hranu tokom dana.
Štaviše, nedostatak sna utiče na prihvatljivost stimulisanja hranom, odnosno prostije rečeno, kada nismo naspavani, teže nam je da odolimo drugom parčetu torte posle ručka ili kolačiću pre spavanja.
Ako odlazite na spavanje kasno, da li ipak ne treba da jedete posle šest sati uveče?
Osim ukoliko na spavanje ne odlazite u 20 sati, sasvim je u redu da jedete posle 18 časova. Ukoliko imate problema sa viškom kilograma, obratite pažnju na ukupnu količinu kalorija koje unosite tokom dana, a ne samo na to šta jedete uveče.
Ako primećujete da jedete mnogo pre odlaska u krevet, razmislite koji su razlozi za to – može da ima veze i sa nekim emocionalnim problemima.
Kompulsivno prejedanje je potreba da stalno nešto žvaćete kako biste blokirali osećaj anksioznosti ili griže savesti.
Takođe, prejedanje uveče može da bude navika nastala iz dosade i manjka aktivnosti. Sve što treba (mada to nije lako) je da uključite snagu volje i prestanete da žvaćete mehanički, nerazmišljajući o tome. Tako ćete imati više kontrole nad svojim obrocima.
Osim toga, obilan obrok uveče može da se javi ako su vam doručak i ručak bili nedovoljno bogati. Ukoliko tokom dana niste uneli dovoljno, logično je da ćete uveče biti gladni.
U svakom slučaju, bilo bi pametno da poslednji obrok unesete dva i po do tri sata pre spavanja i da izbegavate namirnice koje sadrže mnogo masti. Ako ogladnite nakon što ste legli u krevet, ne ignorišite signal, već pojedite neko voće ili jogurt, umesto da napravite sendvič.
Specijalisti savetuju da uveče jedete proizvode koji pospešuju proizvodnju serotonina i melatonina, koji se nalaze u mlečnim proizvodima, ribi, ćuretini, bananama, kiviju, bademima i medu.