Božić je vreme praštanja. Čak i kad je oproštaj težak. Donosimo vam nekoliko saveta psihologa koji vam mogu pomoći da oprostite onima koji su vas povredili, tako da u ovu godinu uđete… čistog srca i mirne duše.
Možda vam je slomio srce onaj koga volite, možda vas je izdao najbolji prijatelj ili se neko od članova porodice godinama ružno ponaša prema vama… ima situacija u kojima je praštanje priličan podvig, za koji nisu svi spremni.
Ipak, znajte najvažnije: iako je hrišćanski praštati, niste dužni da to i učinite, naročito ako vas osoba koja vas je povredila i dalje ugrožava na bilo koji način. Ali, ako vam se čini da ste spremni da oprostite (možda čak i da zaboravite), imajte u vidu da će to i vama doneti ponešto dobro, kažu sturčnjaci.
Kad hranimo i negujemo svoju povređenost i ozlojeđenost, zarobljeni smo u opasnom krugu, razmišljamo samo o nepravdi koja nam je naneta, o tome koliko nam je teško, i negativne misli i stres počinju da upravljaju našim bićem, objašnjava za portal Prevention dr Loren Tusan, profesor psihologije na Univerzitetu Ajove, koja se tokom godina bavila proučavanjem psiholoških mehanizama praštanja.
Tokom vremena, hronično povišen nivo kortizola (hormona stresa) može da dovede do brojnih problema sa fizičkim i mentalnim zdravljem, kaže dr Everet Vortington, profesor psihologije na Univerzitetu Virdžinije. Praštanje je, s druge strane, povezano s nižim nivoom ovog hormona, i boljim mentalnim zdravljem, navodi se u studiji objavljenoj u Analima bihevioralne medicine.
A evo i jedne stvari koju često previdimo: to što ste oprostili nekome ko vas je povredio ne znači nužno da morate i da se pomirite sa tom osobom, niti da nastavite bilo kakvu vezu sa njom. Možete da odlučite da više nikad ne budete ni u kakvom kontaktu sa onim ko vam je naneo bol.
"Praštanje se tiče našeg unutrašnjeg osećaja", kaže dr Vortington, to je proces koji nas oslobađa ogorčenja i omogućava nam da se oporavimo, da rane zacele i da nastavimo dalje.
Donosimo vam mali "korak po korak" vodič, koji vam može pomoći da oprostite onome ko vas je povredio, čak i kad vam to deluje nemoguće, i tako nađete unutrašnji mir.
Izdignite se iznad situacije i donesite odluku da oprostite
Primamljivo je uživeti se u ulogu žrtve i svaliti sve na osobu koja vas je povredila, pod parolom "neću ja da napravim prvi korak". Ali takvim načinom razmišljanja radite protiv sebe, jer vaš oporavk izmeštate pod kontrolu druge osobe, objašnjava dr Tusan.
S druge strane, kad donesete odluku da praštate, sebe stavljate u poziciju moći i vi ste oni koji odlučuju. Da, neko vas je povredio, ali vi nastavljate dalje, nezavisno od toga. Ipak, praštanje nikad ne ide "prinudno".
Kad dođe pravi trenutak, morate duboko u sebi biti spremni da donesete odluku da prihvatite ono što se desilo, da prihvatite to kako se osećate i da sve to ostavite iza sebe.
Razmislite šta želite
Da li želite da nastavite prijateljstvo s osobom koja vas je povredila? Ili samo želite da se oslobodite negativnih emocija? Ovo neće uticati na vašu sposobnost da krenete dalje, ali kad imate jasnu ideju o tome šta želite, biće vam lakše da to izvedete.
Ako se budete borili sa emocijama prema osobi koja vas je povredila, znaćete u kom smeru želite da se razvija situacija, ako unapred raščistite sa sobom i svojim očekivanjima od tog odnosa.
Pokušajte objektivno da sagledate obe perspektive
Kad smo povređeni, situaciju sagledavamo suviše lično (recimo… neko od članova porodice bio je neprijatan prema vama i vi na prvu loptu zaključujete da je to zbog neke stare svađe između vas, ne dozvoljavajući da postoji mogućnost da je ta osoba prosto bila premorena, ili u žurbi).
Psiholozi zato savetuju da ako razmišljate o praštanju, situaciju probate da sagledate "sa strane". Pokušajte da se izmestite iz trenutka, tako će vam biti lakše da emocije držite pod kontrolom, ali i da stvari vidite iz drugačije perspektive, tako da možete da se pomirite sa onim što se desilo i nastavite dalje.
Pokušajte da nađete u sebi zrno empatije za osobu koja vas je povredila
Kad razumemo tuđe emocije, to nam pomaže da nađemo dovoljno unutrašnje snage da sopstvena negativna osećanja (ogorčenost i povređenost, recimo) zamenimo pozitivnim (kao što je saosećajnost, na primer), što je važan korak u psihološkim mehanizmima praštanja. Ako ne ide… prisetite se situacija u kojima su drugi praštali vama. Možda vam pomogne ako se prisetite da nema među ljudima bezgrešnih.
Recite osobi koja vas je povredila da joj opraštate (ili nemojte)
Ako ste nekome oprostili, možda ćete imati želju da mu to i saopštite. Ali, pre nego što to uradite, imajte u vidu da koncept u kojem vi izgovorite "opraštam ti" podrazumeva da vam je druga osoba učinila nešto nažao. I to je OK, ako ste oboje svesni toga. Ako druga stana situaciju sagledava različito, možete se naći u nezgodnoj situaciju ("Opraštaš mi?! Šta tačno?!") koja će se završiti tako što će neko ponovo biti povređen.
Iz ovog razloga, o praštanju sa osobom koja vas je povredila ima smisla razgovarati samo ako vam se ta osoba izvinila, i preuzela odgovornost za ono što se desilo među vama, kaže dr Vortington.
U suprotonom, zadržite i oproštaj za sebe. Kao što rekosmo na početku, ideja je da vi uspostavite unutrašnji mir, ne da ispravljate "krive Drine".